Monasi, kada razgovarate, o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je patnja’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je nastanak patnje’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je prestanak patnje’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. A zašto? Zato što takav razgovor jeste blagotvoran, utvrđuje temelje svetačkog života, vodi ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, vodi ka nibbāni. Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.”

1. Koncentracija

Isprazan razgovor „Monasi, nemojte se upuštati u razne vrste ispraznog razgovora, kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i razbojnicima, razgovor o vojskama, opasnostima i bitkama, razgovor o hrani, piću, odeći i ležajevima, razgovor o cvetnim vencima i mirisima, razgovor o srodnicima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama, razgovor o ženama i herojima, razgovor na ulici ili kraj izvora, razgovor o davno preminulim pokojnicima, naklapanje o raznim sitnicama, spekulacije o nastanku sveta i nastanku mora, razgovor o tome da se postane ovo ili ono. A zašto? Zato što takav razgovor nije blagotvoran, potkopava temelje svetačkog života, ne vodi ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, ne vodi ka nibbāni. Monasi, kada razgovarate, o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je patnja’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je nastanak patnje’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je prestanak patnje’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. A zašto? Zato što takav razgovor jeste blagotvoran, utvrđuje temelje svetačkog života, vodi ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, vodi ka nibbāni. Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.”