Tematski grupisani govori: Veliki odeljak

Summarised by AI from the whole volume (9 topics) — click to jump to where a topic begins.

1. Page 1–2 Naslovna strana i Avijjā-sutta – Vijjā-sutta Prva strana je naslovna i navodi da je ovo Suttanta-piṭaka, Saṃyutta-nikāya, peti deo pod nazivom Mahāvāra-vagga; zatim počinje 1. poglavlje, Avijjā-vagga. Buda pokazuje da je neznanje predvodnik svih neveštih stanja: kod onoga ko je obmanut i ne zna, redom nastaju pogrešno gledište i pogrešni činioci puta, sve do pogrešne koncentracije. Nasuprot tome, pravo znanje je predvodnik veštih stanja i redom dovodi do ispravnog gledišta i ispravnih činilaca puta, sve do ispravne koncentracije.
2. Page 2–3 Upaḍḍha-sutta (Ānanda) Ānanda kaže da je dobro prijateljstvo polovina svetog života, ali Buda to osporava: dobro prijateljstvo je ceo sveti život, a ne samo polovina, jer monah koji ima dobre prijatelje može da razvija i neguje Plemeniti osmostruki put. Objašnjava da se bića, oslanjajući se na njega kao na dobrog prijatelja, oslobađaju rođenja, starosti, smrti i raznih tuga.
3. Page 3–5 Sāriputta-sutta (isto učenje izloženo Sāriputti) Isti sadržaj kao prethodna sutta, ali ovog puta Sāriputta sam govori i potvrđuje da je dobro prijateljstvo ceo sveti život. Buda to odobrava i ponovo objašnjava kako monah koji ima dobre prijatelje razvija Plemeniti osmostruki put.
4. Page 5–8 Brāhmaṇa-sutta (Brahmina kola – poređenje sa belim kolima) Ānanda je video brahmana Jāṇussoṇija kako se vozi u lepim, potpuno belim kolima koja su ljudi nazivali Brahminim kolima, pa je upitao Budu da li u ovoj Dhammi i disciplini postoje Brahmina kola. Buda je rekao da postoje: to je naziv za Plemeniti osmostruki put. Završava se lepim stihovima koji porede put sa bojnim kolima kojima su vera i mudrost jaram, sabranost kočijaš, a vrlina oprema kola; onaj ko ima ta svojstva pobednik je u svetu.
5. Page 520–521 Sacca-saṃyutta, Samādhi-vagga 1 – uzrok spoznaje stvari kakve jesu Početak Sacca-saṃyutte. Buda uči da monah treba da razvija sabranost, jer monah sabranog uma jasno spoznaje stvari kakve zaista jesu: jasno zna „ovo je patnja, ovo je nastanak patnje, ovo je prestanak patnje, ovo je put koji vodi prestanku patnje“. Isto tako uči monahe da se povuku u osamu i trude se da proniknu Četiri plemenite istine.
6. Page 521–523 Sinovi iz dobrih porodica i askete i brahmani koji spoznaju plemenite istine Ova grupa sutta ponavlja isti obrazac: sinovi iz dobrih porodica koji su ispravno otišli u beskućništvo, bilo u prošlosti, budućnosti ili sadašnjosti, čine to da bi spoznali Četiri plemenite istine kakve zaista jesu; isto tako, askete i brahmani koji su se probudili, probudiće se ili se probuđuju u sva tri vremena, probuđuju se upravo za ove Četiri plemenite istine. Naglašava se da se cilj odlaska u beskućništvo i probuđenja u svim vremenima svodi na Četiri plemenite istine.
7. Page 523–527 Samādhi-vagga – misli i reči koje treba i koje ne treba negovati Buda zabranjuje monasima nevešte misli, to jest misli o čulnim zadovoljstvima, zlovolji i okrutnosti, kao i razna filozofska razmišljanja, npr. da li je svet večan ili ne, šta biva sa Tathāgatom posle smrti, jer takve misli ne vode otrežnjenju, bestrašću i prestanku patnje; umesto toga treba razmišljati o Četiri plemenite istine. Isto tako zabranjuje prepirke i nadmetanja u govoru i 32 vrste niskog, besmislenog razgovora, a umesto toga treba razgovarati o Četiri plemenite istine, jer je to jedin
8. Page 528–532 Dhammacakkappavattana-vagga – Dhammacakkappavattana-sutta Prva propoved, izložena grupi petorice monaha u Jelenjem parku u Isipatani. Počinje ukazivanjem na dve krajnosti koje onaj ko je otišao u beskućništvo ne treba da neguje: odavanje čulnim zadovoljstvima i samomučenje. Zatim izlaže srednji put, Plemeniti osmostruki put, a potom potpuno izlaže Četiri plemenite istine sa znanjem u tri kruga i dvanaest vidova. Kada je propoved završena, Añña Koṇḍañña je prvi stekao oko Dhamme. Glas koji je objavio pokretanje točka Dhamme odjeknuo je kroz sve svetove
9. Page 532–534 Tathāgata-sutta – znanje i viđenje svih Tathāgata Ponavlja se isto načelo koje je Buda izrekao o sebi u Dhammacakkappavattana-sutti, ali prošireno kao opšte načelo za „sve Tathāgate“: oko, znanje, mudrost, pravo znanje i svetlost nastaju u pogledu stvari o kojima se ranije nije čulo, to jest u pronicanju Četiri plemenite istine u sva tri kruga i dvanaest vidova. Pokazuje se da je potpuno pronicanje Četiri plemenite istine opšti uslov da bi se bilo potpuno probuđeni Buda.