A ovo je, monasi, plemenita istina o patnji: rođenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja, ne biti sa onim što nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono što želimo jeste patnja. Rečju, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja. Ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje. To je ona žudnja koja vodi novom rođenju, što združena sa oduševljavanjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo: žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem. Ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje. To je potpuno hlađenje strasti i prestanak, napuštanje, odricanje, oslobađanje i nevezivanje upravo za tu žudnju. A ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje. To je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija. ’Ovo je plemenita istina o patnji.’ Takva se u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila se svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo. ’Ovu plemenitu istinu o patnji treba u potpunosti razumeti.’ Takva se u meni javila vizija… u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo. ’Ova plemenita istina o patnji je u potpunosti shvaćena.’ Takva se u meni javila vizija… u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.