U svemu tome, monasi, ispravno razumevanje dolazi kao prvo. A kako ispravno razumevanje dolazi kao prvo? Kad čovek razume pogrešno življenje kao pogrešno življenje i ispravno življenje kao ispravno življenje: to je njegovo ispravno razumevanje. A šta je, monasi, pogrešno življenje? Spletkarenje, ubeđivanje, nagovaranje, umanjivanje, sticanje radi gomilanja: to je pogrešno življenje. A šta je to, monasi, ispravno življenje? Ispravno življenje, kažem vam, jeste dvostruko: postoji ispravno življenje sa otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti; i postoji plemenito ispravno življenje, bez otrova, transcendentno, koje je deo puta. A koje je, monasi, ispravno življenje podložno otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti? Ima slučajeva, monasi, kada plemeniti učenik napušta pogrešno življenje i obezbeđuje sebi život ispravnim življenjem: to je ispravno življenje sa otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti. A koje je, monasi, plemenito ispravno življenje, bez otrova, transcendentno, koje je deo puta? Okretanje od pogrešnog življenja, napuštanje, uzdržavanje, odustajanje od njega u onome čiji um jeste plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put:
