A šta je, monasi, ispravno razumevanje, plemenito, bez otrova, transcendentno, koje je element puta? Mudrost, sposobnost mudrosti, moć mudrosti, istraživanje pojava kao element probuđenja, ispravno razumevanje kao element puta u onome čiji je um plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put: to je plemenito ispravno razumevanje, bez otrova, transcendentno, koje je element puta. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešno razumevanje i ovlada ispravnim razumevanjem: i to je njegov ispravan napor. S pažnjom napušta pogrešno razumevanje, s pažnjom ovladava i boravi u ispravnom razumevanju: to je njegova ispravna svesnost. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnog razumevanja, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost. U tom pogledu, monasi, ispravno razumevanje dolazi prvo. A kako ispravno razumevanje dolazi kao prvo? Kad čovek razume pogrešnu nameru kao pogrešnu nameru i ispravnu nameru kao ispravnu nameru: to je njegovo ispravno razumevanje. A šta je, monasi, pogrešna namera? namera vođena zadovoljstvima čula, namera vođena zlovoljom i namera vođena željom za povređivanjem. to je pogrešna namera. A šta je to, monasi, ispravna namera? Ispravna namera, kažem vam, jeste dvostruka: postoji ispravna namera podložna otrovima, koja umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti; i postoji ispravna namera koja je plemenita, bez otrova, transcendentna, koja je deo puta. A šta je, monasi, ispravna namera podložna otrovima, koja umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti? Namera obuzdavanja, namera odsustva zlovolje i namera nepovređivanja: to je ispravna namera podložna otrovima… koja dozreva u vezanosti.