Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Maddakućći gaju, utočištu za jelene. U to vreme stopalo Blaženog bilo je rasečeno oštrim kamenom. Snažni bolovi mučili su Blaženog, telesni osećaji koji su bili bolni, mučni, oštri, razdirući, neprijatni, iznurujući. Blaženi ih umiri tako što je ustalio svesnost i jasno razumevanje, tako da nije njima bio pometen. Onda on leže da desnu stranu, u lavlji položaj, jedno stopalo povrh drugog, svestan i s jasnim razumevanjem. A kad je jednom noć bila na izmaku, grupa Satullapa božanstava izuzetne lepote, dođe do Blaženog i obasja svojim sjajem čitav Maddakuććhi gaj. Kad su stigli, pokloniše se Blaženom, pa stadoše sa strane. Stojeći tako, jedno božanstvo u prisustvu Blaženog izgovori ove nadahnute reči: „Gospodine, asketa Gotama je zaista nāga! I kada su se javili telesni osećaji koji su bolni, mučni, oštri, razdirući, neprijatni, iznurujući, on ih podnosi poput pravog nāge, sa svesnošću i jasnim razumevanjem.” Onda neko drugo božanstvo u prisustvu Blaženog izgovori ove nadahnute reči: „Gospodine, asketa Gotama je zaista lav! I kada su se javili telesni osećaji koji su bolni, mučni, oštri, razdirući, neprijatni, iznurujući, on ih podnosi poput pravog lava, sa svesnošću i jasnim razumevanjem.”