(Mara:) „Baš kao što, poštovani, nedaleko od sela ili grada može biti jezerce, a u njemu rak. I tada dečaci ili devojčice izađu iz tog sela ili trgovišta, odu do jezerca, izvade raka iz vode i stave ga na suvo tlo. I kad god taj rak ispruži svoju štipaljku, ti dečaci ili devojčice bi je odsekli, slomili ili smrskali štapom ili kamenom. I tako taj rak, sa svim odsečenim, slomljenim i smrskanim štipaljkama, ne bi bio sposoban da se ponovo spusti u jezerce. Na isti način je, poštovani, sve moje akrobacije, zamagljivanja i vrdanja Blaženi presekao, slomio i razvejao. I sada, poštovani, više nisam sposoban da ponovo priđem Blaženom, vrebajući trenutak njegove slabosti,” Onda Māra, Zli, u prisustvu Blaženog izgovori ove stihove: „Beše neki gavran što kružio je oko kamena što na komad loja ličio je: ’Možda ću pronaći nešto jestivo ovde, možda bi moglo nešto ukusno biti.’ Ali ne našavši ništa ukusno tu, gavran odlete dalje od mesta tog. Baš kao gavran što kamen napade, napuštam Gotamu s razočarenjem.”

3. Treće poglavlje

Mārine kćeri