Onda Sakka, vladar bogova, otide do tog zloduha koji se hrani besom; pošto mu priđe, prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena, kleknu desnim kolenom na tlo, te sklopljenih dlanova prema tom zloduhu triput objavi svoje ime: ’Ja sam Sakka, časni gospodine, vladar bogova! Ja sam Sakka, časni gospodine, vladar bogova!’ Kako je Sakka, vladar bogova, objavljivao svoje ime, tako je taj zloduh postajao sve ružniji i sve niži. I tako, postajući sve ružniji i sve niži, on tu na licu mesta i nestade.” Tada Sakka, vladar bogova, sede na svoj presto, pa da umiri bogove neba trideset trojice, tom prilikom izgovori ove stihove: „Ja nisam onaj čiji je um lako povrediti, niti me vrtlog lako ponese. Ja se na vas ne ljutim dugo, bes se u meni ne zadržava. Kad se naljutim ne govorim grubo, niti ističem svoje vrline. Ja samoga sebe obuzdavam i staram se o sopstvenoj dobrobiti’.”

3. Treće poglavlje

Sambarina magija