„Kada bi neko bio kakvo mu je ime, tada bi ti zaista bio neškodljiv. Ali to je onaj ko ni telom, ni rečju, a ni u mislima ne povređuje. Takav je onaj koji druge ne ugnjetava.” Kad ovo bi izgovoreno, brahman Ahiṁsaka ovako reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama!…” I poštovani Ahiṁsaka Bhāradvāđa postade jedan od arahanata.

1. Arahanti

Klupko Kraj Sāvatthīja. Jednoga dana brahman Đaṭā Bhāradvāđa otide do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i obrati se Blaženom ovim stihovima: „Unutra čvor, spolja čvor, ovo pokolenje je u čvor svezano. Pitam te to, o Gotama, ko taj čvor razvezati može?” „Čovek u vrlini ustaljen, razborit, onaj ko neguje um i mudrost, monah marljiv i pažljiv, takav taj čvor razvezati može. A za one u kojima su strast i mržnja, baš kao i neznanje, uklonjeni, arahanti u kojima otrova više nema za takve je taj čvor već razvezan. tamo gde ime i oblik nestaju bez ostatka. kao i podražaji čula i opažanje oblika, upravo tu je ovaj taj čvor presečen.”