A kada je noć minula, Blaženi se ovako obrati monasima: „Monasi, sinoć, kada je noć bila već poodmakla, brahmā Sahampati došao je do mene, osvetlivši svojom izvanrednom lepotom čitav gaj, i rekao: ’Poštovani, monah Kokālika je umro i, kao posledica mržnje koju je gajio prema Sāriputti i Moggallāni, preporodio se u Paduma paklu.’ Kada je to izrekao, poklonio se i pazeći da mu ostanem sa desne strane, nestade sa tog mesta.” Na to neki monah upita Blaženog: „Poštovani, koliko je dug životni vek u Paduma paklu?” „Životni vek u Paduma paklu je vrlo dug, monaše. Nije ga lako izmeriti i reći koliko je tačno godina, koliko stotina godina, koliko hiljada godina, koliko stotina hiljada godina.” „Je li ga onda, gospodine, moguće izraziti nekim poređenjem?” „Moguće je, monaše.