Kao u lava su njegova prsa, snažna, bez brazde po sredini, a ramena obla; zahvaljujući dobrim delima u prošlosti, on nosi to obeležje nepropadanja. Kao domaćin, njegovi imetak i letina rastu, isto tako deca, žene i živina; kao beskućnik bez ičega, nenadmašan, probuđenje dostiže što nikada ne propada.

20. Savršen ukus

„Monasi, u onom ranijem rođenju, ranijem postojanju, ranijem boravištu kada se rodio kao ljudsko biće, Tathāgata nikada ne bi povredio živo biće pesnicom, kamenom, batinom ili mačem. Zahvaljujući tome što je činio, sakupljao, gomilao i umnožio takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. Pošto je tamo umro, došao je u ovaj svet i to sa ovim obeležjem velikog čoveka: savršeno precizan ukus. Opskrbljen takvim obeležjem, ako živi životom kućedomaćina, postaće vladar koji pokreće točak istine… Kao kralj, šta on dobija? Nema ni bolova ni bolesti, dobrog je varenja, koje nije ni suviše hladno, ni suviše toplo. To kao kralj on dobija. Kao asketa Buda, šta on dobija? Nema ni bolova ni bolesti, dobrog je varenja, koje nije ni suviše hladno, ni suviše toplo. To asketa Buda dobija.” Tako reče Blaženi. A o tome je ovako rečeno: