„Monasi, pre probuđenja, dok sam još bio neprobuđeni bodhisatta, javila mi se ovakva misao: ’Šta je zadovoljenje, šta je opasnost, a šta izlaz u pogledu materijalnih oblika? U pogledu zvukova… mirisa… ukusa… dodira… Šta je zadovoljenje, šta je opasnost i šta je izlaz u pogledu objekata uma?’ Onda, monasi, pomislih: Sreća i radost koji nastaju uslovljeni oblikom jesu zadovoljenje u pogledu oblika. Ti oblici su prolazni, patnja, podložni promeni: to je opasnost u pogledu oblika. Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti prema materijalnom obliku jeste izlaz u pogledu oblika. Prijatnost i radost koji nastanu zahvaljujući zvukovima… mirisima… ukusima… opipljivim stvarima… Prijatnost i radost koji nastanu zahvaljujući objektima uma: to je zadovoljenje u pogledu objekata uma. Ti objekti uma su prolazni, patnja, podložni promeni: to je opasnost u pogledu objekata uma. Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti prema objektima uma jeste izlaz u pogledu objekata uma. Monasi, sve dok nisam neposredno znao, onako kao jeste, to zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu ovih šest spoljašnjih područja čula, nisam tvrdio da sam dostigao nenadmašno, savršeno probuđenje u ovom svetu, sa njegovim božanstvima, Mārom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima. Ali kada sam jednom neposredno razumeo, onako kao jeste, to zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu tih šest spoljašnjih područja čula, ustvrdio sam da sam dostigao nenadmašno, savršeno probuđenje u ovom svetu, sa njegovim božanstvima, Mārom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima. Ovakvo znanje i viđenje javiše se u meni: ’Neopozivo je moje oslobođenje, ovo je rođenje poslednje. Nema više novoga bivanja’.”

2. Parovi

Traganje za zadovoljenjem (1)