„Monasi, oblici su bez trajnog sopstva. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Zvukovi… Mirisi… Ukusi… Opipljivi predmeti… Mentalne pojave su bez trajnog sopstva. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Videći ovako… On razume: ’…Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.

1. Prolazno

Unutrašnje kao prolazno u sva tri vremena „Monasi, oko je prolazno i u prošlosti i u budućnosti; a šta tek reći za sadašnje! Videvši to, dobro upućen plemeniti učenik gubi interes za oko iz prošlosti, ne raduje se oku u budućnosti i vežba otrežnjenje, hlađenje strasti i prestanak oka u sadašnjosti. Uho je prolazno… Nos je prolazan… Jezik je prolazan… a šta te kreći za sadašnji! Videvši to, dobro upućen plemeniti učenik gubi interes za jezik iz prošlosti, Ne raduje se jeziku u budućnosti i vežba otrežnjenje, hlađenje strasti i prestanak jezika u sadašnjosti. Telo je prolazno… Um je prolazan i u prošlosti i u budućnosti; a šta tek reći za sadašnji! Videvši to, dobro upućen plemeniti učenik gubi interes za um iz prošlosti, Ne raduje se umu u budućnosti i vežba otrežnjenje, hlađenje strasti i prestanak uma u sadašnjosti.

1. Prolazno

Unutrašnje kao patnja u sva tri vremena