„Monasi, oko je prolazno. A ono što je prolazno je patnja. Ono što je patnja, to je bez trajnog sopstva. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Uho je prolazno. A ono što je prolazno… Nos je prolazan. A ono što je prolazno… Jezik je prolazan. A ono što je prolazno je patnja. Ono što je patnja, to je bez trajnog sopstva. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Telo je prolazno. A ono što je prolazno… Um je prolazan. A ono što je prolazno je patnja. Ono što je patnja, to je bez trajnog sopstva. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Videvši to, dobro upućen plemeniti učenik gubi interes za oko, gubi interes za uho, gubi interes za nos, gubi interes za jezik, gubi interes za telo, gubi interes za um. Pošto više nije zaslepljen, u njemu se strasti smiruju. Kako se strasti smiruju, tako [njegov um] oslobođen biva. Sa oslobođenjem dolazi i saznanje: ’Oslobođen sam’. On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”

1. Prolazno

Unutrašnje kao patnja Monasi, oko je patnja. Ono što je patnja, to je bez trajnog sopstva. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Uho je patnja… Nos je patnja… Jezik je patnja… Telo je patnja… Um je patnja… Ono što je patnja, to je bez trajnog sopstva. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Videći ovako… On razume: ’…Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.

1. Prolazno

Unutrašnje kao ne-sopstvo „Monasi, oko je bez trajnog sopstva. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Uho je bez trajnog sopstva… Nos je bez trajnog sopstva… Jezik je bez trajnog sopstva… Telo je bez trajnog sopstva… Um je bez trajnog sopstva. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Videći ovako… On razume: ’…Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.

1. Prolazno

Spoljašnje kao prolazno