Na to brahman Soṇadaṇḍa reče Blaženome: „Zadivljujuće je to, učitelju Gotama, čudesno je to! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište! Neka učitelj Gotama, zajedno sa svojom monaškom zajednicom, prihvati poziv da jede u mojoj kući.” Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv. Razumevši da je Blaženi prihvatio poziv, brahman Soṇadaṇḍa se pokloni, pa pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide. Kasnije, kad je noć minula, brahman Soṇadaṇḍa naredi da se u njegovom domu pripremi mnogo ukusnih jela, pa poruči Blaženome: „Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman”. A Blaženi se ujutro obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa praćen monasima krenu put doma brahmana Soṇadaṇḍe. Kada je tamo stigao, sede na unapred pripremljeno mesto. Onda brahman Soṇadaṇḍa svojim rukama posluži i različitim vrstama jela nahrani monašku zajednicu predvođenu Blaženim.