„Ali, brahmane, je li moguće ostaviti po strani neki od ta dva kvaliteta, a da ga neko ipak s pravom označi kao brahmana?” „Nije moguće, učitelju Gotama. Jer mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. Vrlina i mudrost smatraju se najboljim stvarima na svetu. To je kao kad neko pere jednu šaku drugom ili jedno stopalo drugim. Na isti način, mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. Vrlina i mudrost smatraju se najboljim stvarima na svetu.” „Zaista je tako, brahmane, zaista je tako! Jer mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. Vrlina i mudrost smatraju se najboljim stvarima na svetu. To je, brahmane, kao kad neko pere jednu šaku drugom ili jedno stopalo drugim. Na isti način, mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. Vrlina i mudrost smatraju se najboljim stvarima na svetu. Ali šta je ta vrlina, brahmane? A šta je ta mudrost?” „Ovo je bilo sve što ja znam o tome, učitelju Gotama. Neka nam učitelj Gotama to razjasni.” „U tom slučaju, brahmane, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.” „Da, poštovani gospodine”, odgovori Soṇadaṇḍa. A Blaženi mu ovako reče: „Tako, brahmane, Tathāgata se pojavi u ovome svetu… Tako je monah usavršen u vrlini. To je brahmane vrlina. … On ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… drugom stupnju zadubljenja… trećem stupnju zadubljenja… četvrtom stupnju zadubljenja… svoj um okreće i usmerava ka znanju i viđenju To je takođe deo njegove mudrosti… On razume: …Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’ To je takođe deo njegove mudrosti. To, brahmane, jeste ta mudrost.

7. Soṇadaṇḍa postaje sledbenik