Zbirka dugih govora: Odeljak o vrlini

ฉบับแปลเซอร์เบีย · Sutta Piṭaka — The Basket of Discourses · Volume 9 · 309 pages

Summarised by AI from the whole volume (21 topics) — click to jump to where a topic begins.

Page 1–4 Brahmajāla sutta: povod – lutajući asketa Suppiya kudi, a mladi brahman Brahmadatta hvali Dok je putovao iz Rājagahe u Nāḷandu sa velikom zajednicom monaha, Buda je naišao na lutajućeg asketu Suppiyu i njegovog učenika, mladog brahmana Brahmadattu, koji su se međusobno razilazili u mišljenju. Suppiya je na mnoge načine kudio Budu, Dhammu i Saṅghu, dok je njegov učenik, naprotiv, sve troje hvalio. Ovaj događaj je naveo monahe da o tome razgovaraju ujutru, pa je Buda došao i poučio ih da, kada ih drugi kude ili hvale, monasi ne treba da se ljute niti da se raduju, već samo da objasne o
Page 5–15 Brahmajāla sutta: mala, srednja i velika moralnost – sitna vrlina kojom obični ljudi hvale Budu Buda ukazuje da su vrline koje obični ljudi obično navode hvaleći ga zapravo samo „sitna moralnost“, a ne srž učenja. Izlaže ih u tri stupnja: mala moralnost (cūḷasīla) obuhvata uzdržavanje od ubijanja, krađe, seksualnog prestupa, laži, klevete, grubog govora i besmislenog brbljanja; srednja moralnost (majjhimasīla) obuhvata uzdržavanje od uništavanja biljaka, gomilanja hrane i stvari, gledanja priredbi, kockanja, raskošnih ležajeva i raskošnog odevanja; a velika moralnost (mahāsīla) obuhvata uz
Page 16–49 Brahmajāla sutta: 62 gledišta – pogrešna gledišta o prošlosti i budućnosti sopstva i sveta Buda detaljno izlaže pogrešna gledišta (diṭṭhi) raznih asketa i brahmana i kako ona nastaju. Deli ih na grupu koja se odnosi na prošlost (pubbantakappikā), ukupno 18 gledišta: gledište da su sopstvo i svet večni i trajni (sassatadiṭṭhi), da su delimično večni a delimično ne, da je svet konačan ili beskonačan, izvrdavanje nalik jegulji kojim se na pitanje ne daje jasan odgovor (amarāvikkhepikadiṭṭhi) i gledište da sopstvo i svet nastaju slučajno, bez uzroka; i na grupu koja se odnosi na budućnost
Page 50–55 Brahmajāla sutta: analiza korena 62 gledišta – nastaju iz žudnje, uslovljena kontaktom Pošto je izložio svih 62 gledišta, Buda počinje da ih analizira grupu po grupu, pokazujući da su ta gledišta zapravo samo osećanja i misli asketa i brahmana koji ne znaju i ne vide stvari onakvima kakve jesu – puko uznemireno koprcanje rođeno iz žudnje (taṇhā), a ne istinska mudrost. Zatim dalje ukazuje da sva ta gledišta nastaju uslovljena kontaktom (phassa), to jest dodirom kroz šest čulnih baza, i da je nemoguće da iko doživi ta gledišta bez kontakta. Ovaj deo pokazuje psihološki koren i proc
Page 57–60 Brahmajāla sutta: završetak o mreži 62 gledišta U završnom delu Brahmajāla sutte Buda zaključuje da sva 62 gledišta koja zastupaju razni askete i brahmani nastaju iz kontakta (dodira kroz šest čulnih baza), a ne iz istinskog uvida kako oni tvrde. On ta gledišta upoređuje sa ribama uhvaćenim u ribarsku mrežu: ma koliko se koprcale, ne mogu izaći iz mreže – pokazujući da su sve filozofske teorije obuhvaćene ovom mrežom gledišta. Takođe kaže da kada se telo Tathāgate raspadne, niko ga više neće videti, kao što kad se peteljka grozda manga prekin
Page 61–110 Sāmaññaphala sutta: plodovi asketskog života (od početka do sredine) Sāmaññaphala sutta počinje time što kralj Ajātasattu iz Magadhe, koji je ubio svog oca, u noći punog meseca odlazi Budi u mangov gaj lekara Jīvake da ga upita kakav vidljiv plod u ovom životu donosi asketski život. Pre toga je isto pitao šestoricu učitelja – Pūraṇu Kassapu (koji je učio da dobra i loša dela nemaju posledica), Makkhalija Gosālu (koji je učio da je sve unapred određeno sudbinom), Ajitu Kesakambalu (koji je učio da posle smrti nema ničega), Pakudhu Kaccāyanu (koji je učio da je sed
Page 111–113 Sāmaññaphala sutta (završetak): kralj Ajātasattu se izjašnjava kao sledbenik laik Završni deo sutte u kojem Buda objašnjava najviši plod asketskog života – mudrost koja oslobađa um od svih otrova (āsava): otrova čulne želje, otrova postojanja i otrova neznanja – poređenjem sa bistrim jezerom u kojem se jasno vide stvari u vodi; isto tako čist um vidi istinu onakvom kakva jeste. Zatim kralj Ajātasattu Vedehiputta, koji je ubio svog oca da bi preuzeo presto, priznaje Budi svoj prestup i izjavljuje da uzima utočište u Tri dragulja do kraja života. Buda prihvata njegovo priznanje
Page 114–141 Ambaṭṭha sutta: prava uzvišenost leži u znanju i ponašanju, a ne u rođenju Brahman Pokkharasāti iz Ukkaṭṭhe šalje svog mladog učenika Ambaṭṭhu da ispita Budu u selu Icchānaṅgala. Ambaṭṭha se ponaša nepristojno i vređa Sakye nazivajući ih „ibbha“ (prostacima) koji ne poštuju brahmane. Buda ga zato pita o njegovom rodu i otkriva da preci loze Kaṇhāyana (Ambaṭṭhine sopstvene porodice) potiču od robinje kralja Okkāke, dok loza Sakya potiče neposredno od kraljevih sinova. Kada Ambaṭṭha ćuti i ne želi da odgovori ni na treće ponovljeno pitanje, pojavljuje se jakkha Vajirapāṇ
Page 142–161 Soṇadaṇḍa sutta: moralnost i mudrost su nerazdvojive Buda boravi u Campi. Bogatog i uglednog brahmana Soṇadaṇḍu drugi brahmani odvraćaju govoreći da ne dolikuje da on ide asketi Gotami, jer je sam bolje kvalifikovan. Ali Soṇadaṇḍa smatra da je upravo on taj koji treba da ode Budi. U razgovoru Buda ga pita koja svojstva čine nekoga pravim brahmanom. Soṇadaṇḍa odgovara da ih je pet: čisto poreklo, poznavanje svetih stihova, lep izgled, moralnost i mudrost. Buda zatim pitanjima vodi raspravu u kojoj se svojstva jedno po jedno odbacuju, sve dok ne ost
Page 162–165 Kūṭadanta sutta (početak): brahman priprema veliku žrtvu sa klanjem mnogih životinja Buda boravi u selu Khāṇumata u Magadhi. Brahman Kūṭadanta priprema veliku žrtvu, za koju je spremio po sedam stotina bikova, junaca, junica, jaraca i ovnova da budu zaklani na žrtvi. Čuvši glas o Budi da poznaje „uspešno izvođenje trostruke žrtve sa šesnaest dodataka“, Kūṭadanta odlučuje da ga poseti i upita, iako ga drugi brahmani odvraćaju, kao i u slučaju Soṇadaṇḍe. Na kraju ovog dela mnogi brahmani koji su došli da čekaju gozbu u obredu žrtve odlaze zajedno sa Kūṭadantom. Pravi sadržaj razgo
Page 166–191 Kūṭadanta sutta (nastavak): žrtva istinitija od klanja životinja Brahman Kūṭadanta i brahmani iz Khāṇumate spremaju se da posete Budu i upitaju ga o žrtvenom obredu. Brahmani hvale Budine vrline i odlučuju da odu zajedno. Kūṭadanta pita kako se izvodi savršena žrtva. Buda tada priča o kralju Mahāvijiti, kome je njegov sveštenik savetovao da problem razbojnika reši unapređivanjem zanimanja naroda umesto nasilnog suzbijanja, a potom da prinese žrtvu bez ubijanja životinja i bez prisiljavanja ikoga na rad. Na kraju Buda ukazuje da je još uzvišenija žrtva davanje
Page 192–202 Mahāli sutta: jednostrana koncentracija i pravi cilj monaškog života U Vesāliju Liccavi Oṭṭhaddha (Mahāli) pita Budu zašto je Sunakkhatta, koji je ranije bio blizu njega, video nebeske oblike, ali nije čuo nebeske zvuke. Buda objašnjava da je to zato što je taj monah razvijao koncentraciju usmerenu samo na oblike, a ne i koncentraciju za slušanje nebeskih zvukova, pa se rezultat pojavio samo u skladu sa onim što je vežbao. Mahāli zatim pita da li monasi žive svetim životom radi takvih moći. Buda odgovara da je pravi cilj četiri puta i plodova: ulazak u tok (sotāp
Page 203–204 Jāliya sutta: da li su život i telo jedno ili odvojeno U Kosambiju dvojica lutajućih asketa, Maṇḍiya i Jāliya, dolaze Budi i neposredno ga pitaju da li su život (jīva – duša ili život) i telo jedna ista stvar ili dve različite. Buda izlaže redosled vežbanja od moralnosti i koncentracije do znanja i uvida koji vode oslobođenju, a zatim ukazuje da monah koji je to lično spoznao i video neće ni tvrditi ni poricati da su život i telo isto ili različito, jer takvo filozofsko pitanje više nema smisla za onoga ko je neposredno spoznao mudrošću. To pokazuje
Page 205–220 Mahāsīhanāda sutta (Kassapasīhanāda sutta): spoljašnja askeza i pravo asketstvo U Ujuññi nagi asketa Kassapa (acelaka) dolazi Budi i pita da li je istina da on bez razlike kudi askezu (samomučenje) svih podvižnika. Buda to poriče i objašnjava da božanskim okom vidi kako se neki podvižnici posle smrti ponovo rađaju u paklu, a neki na nebu, što pokazuje da rezultat ne zavisi samo od spoljašnjeg mučenja tela. Zatim opisuje razne krajnje asketske prakse, kao što su hodanje bez odeće, razni načini posta, nošenje odeće od kore ili životinjske kože, ležanje na trnju, i ukazuje da
Page 221–222 Završetak Mahāsīhanāda sutte (Kassapasīhanāda) – nagi asketa Kassapa se zamonašuje i postaje arahant Završni deo Mahāsīhanāda sutte govori o nagom asketi Kassapi koji je, saslušavši Dhammu od Bude, stekao veru i zatražio da bude zamonašen kao monah u Dhammi i Vinayi, prihvativši četvoromesečni probni period (parivāsa) po običaju za one koji su ranije bili askete drugih učenja pre punog zaređenja. Posle zaređenja je predano i strogo vežbao i ubrzo ostvario stanje arahanta. To je primer da svako ko se ispravno i predano drži učenja može ostvariti Dhammu, bez obzira na svoje ranije poreklo.
Page 223–249 Poṭṭhapāda sutta – o postepenom prestanku opažanja i pitanjima na koja Buda nije odgovorio Buda odlazi u park lutajućeg askete Poṭṭhapāde, koji je sa drugim lutajućim asketama raspravljao o tome kako dolazi do „prestanka višeg opažanja“ (abhisaññānirodha). Buda ukazuje da su gledišta tih asketa pogrešna od samog početka, jer opažanje ne nastaje i ne nestaje bez uzroka i uslova, već nastaje i nestaje u skladu sa vežbanjem uma kroz četiri jhāne i bezoblična postignuća redom, sve do vrhunca opažanja (saññagga) i svesnog prestanka opažanja. Zatim objašnjava tri vrste sopstva (grubo sopstv
Page 250–272 Subha sutta – Ānanda izlaže mladom brahmanu Subhi tri skupine: moralnost, koncentraciju i mudrost Nedugo posle Budinog parinibbāne mladi brahman Subha Todeyyaputta šalje svog učenika da upita Ānandu koje je stvari Buda hvalio i u kojima je podsticao ljude da se učvrste. Ānanda objašnjava da su to tri skupine (khandha): skupina moralnosti (sīlakkhandha – držanje pravila, obuzdavanje tela i govora, izbegavanje pogrešnog načina života), skupina koncentracije (samādhikkhandha – vežbanje uma kroz četiri jhāne, uz razna poređenja, kao što je prah za kupanje natopljen vodom i lotosovo jezero potopl
Page 273–275 Kevaṭṭa sutta (početak) – tri čuda i zašto Buda odbacuje čudo natprirodnih moći Kevaṭṭa, sin domaćina iz Nāḷande, moli Budu da naloži nekom monahu da izvede čudo natprirodnih moći (iddhipāṭihāriya), kako bi stanovnici grada stekli još veću veru. Ali Buda to ne dozvoljava i kaže da postoje tri vrste čuda: čudo natprirodnih moći, čudo čitanja tuđih umova (ādesanāpāṭihāriya) i čudo poučavanja (anusāsanīpāṭihāriya – poučavanje Dhammi). Ukazuje da čudo natprirodnih moći, iako zadivljujuće, nije zaista pouzdano, jer bi oni bez vere mogli reći da je to samo magija i čarolija (gand
Page 276–283 Kevaṭṭa sutta: tri čuda i pitanje o potpunom prestanku velikih elemenata Buda govori Kevaṭṭi, sinu domaćina, o tri čuda. Odbacuje „čudo čitanja umova“ (ādesanāpāṭihāriya) kao odbojno jer liči na obmanu, ali hvali „čudo poučavanja“ (anusāsanīpāṭihāriya), to jest poučavanje Dhammi koje zaista vodi oslobođenju, kao pravo čudo. Zatim priča o jednom monahu koji se pitao gde četiri velika elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh) prestaju bez ostatka, pa je obilazio bogove redom sve do Velikog Brahme, ali niko nije mogao da odgovori. Čak je i Veliki Brahma morao da povede mo
Page 284–294 Lohicca sutta: pogrešno gledište da ne treba poučavati Dhammi druge Brahman Lohicca, koji je upravljao selom Sālavatikā, imao je pogrešno gledište da onaj ko je ostvario dobra stanja ne treba da poučava druge, jer ko može pomoći drugome? Buda odlazi da primi obrok u Lohiccinoj kući i pitanjima ga poredi: ako bi Lohicca zadržao sve prihode svog sela samo za sebe, ili kralj Pasenadi od Kosale sve prihode kraljevstva samo za sebe, bili bi štetni za druge, zlonamerni i pogrešnog gledišta – isto tako je i zadržavanje Dhamme bez poučavanja drugih. Buda izlaže tri vrst
Page 295–312 Tevijja sutta: pravi put do zajedništva sa Brahmom Dvojica mladih brahmana, Vāseṭṭha i Bhāradvāja, raspravljaju da li je put koji uče njihovi učitelji brahmani (Pokkharasāti ili Tārukkha) pravi put do zajedništva sa Brahmom, pa odlaze da pitaju Budu. Buda ga pitanjima dovodi do toga da Vāseṭṭha prizna da nijedan brahman upućen u tri Vede, čak ni učitelji unazad sedam generacija, niti drevni mudraci koji su sastavili svete stihove, nikada nije lično video Brahmu. Tvrditi da se uči put do nečega što nikada nisi video zato je kao niz slepaca koji s