Onda Brahman Pokkharasāti reče svom učeniku Ambaṭṭhi: „Dragi Ambaṭṭha, kažu da je asketa Gotama, sin plemena Sakya… stigao u Iććhānaṅgalu i smestio se u obližnjoj šumi… Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića. Idi, dragi moj Ambaṭṭha, do askete Gotame i vidi je li glas koji se proširio o njemu istinit ili nije, je li učitelj Gotama jedan od takvih ili nije. Tako ću, zahvaljujući tebi, saznati kakav je zaista učitelj Gotama.” „Ali kako ću ja, gospodine, saznati je li glas koji se proširio o njemu istinit ili nije, je li učitelj Gotama zaista takav ili nije?” „Dragi moj Ambaṭṭha, u našim himnama sačuvana su trideset dva obeležja velikog čoveka, a veliki čovek koji ih poseduje ima pred sobom samo dva puta, nijedan drugi. Ako živi životom kućedomaćina, postaće vladar koji pokreće točak istine, pravedni vladar koji vlada u skladu sa Dhammom, gospodar četiri strane sveta, pobednik, koji je učvrstio svoje kraljevstvo i poseduje sedam blaga. On ima ovih sedam blaga: točak kao blago, slona kao blago, konja kao blago, dragulj kao blago, ženu kao blago, nadzornika kao blago i savetnika kao sedmo blago. Njegova deca, kojih je više od hiljadu, jesu hrabra i odvažna, slamaju tuđe vojske. Svojom zemljom, omeđenom okeanom, vlada on bez batine, bez oružja, uz pomoć Dhamme. Ako ipak napusti domaćinski život i ode u beskućnike, postaje plemeniti i potpuno probuđeni, što skida velove sa ovoga sveta. Ali, dragi moj Ambaṭṭha, ja sam davalac himni, a ti si njihov primalac.”