Na to bi mu ovaj u kojem nema poverenje, nema predanosti mogao reći: ’Postoji čarolija po imenu maṇikā. Koristeći se njome, Kevaddho, monah objavljuje um, mentalno stanje, misli, razmišljanje drugih bića, drugih osoba.’ „Šta misliš, Kevaddho? Da li bi mu ovaj u kojem nema poverenje, nema predanosti mogao tako reći?” „Mogao bi, poštovani.” Kevaddha, udviđajući tu opasnost u vidovitosti, ja upravo zato vidovitošću bivam zgrožen, postiđen i zgađen.

3. Čudo pouke

A kakvo je to čudo pouke? Tako, Kevaddho, monah savetuje: ’Ovako bi trebalo da razmišljaš, a ne onako; usmeri pažnju na to, ne na ono; ovo napusti i živi posvetivši se onome.’ To se, Kevaddho, naziva čudom pouke. Sem toga, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život. … Na taj način, Kevaddho, monah je usavršen u vrlini… On ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja. I to se, Kevaddho, naziva čudom pouke… drugo zadubljenje… treće zadubljenje… On ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja. I to se, Kevaddho, naziva čudom pouke… Svoj um okreće i usmerava ka znanju i viđenju… I to se, Kevaddho, naziva čudom pouke… On razume: ’…Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’. I to se, Kevaddho, naziva čudom pouke…