Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada i koji, na osnovu pet uporišta, tvrde da biće u sadašnjem životu dostiže nibbānu ovde i sada. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta? Tako, monasi, neki asketa ili brahman iznosi sledeće učenje ili gledište: ’Kada ovo sopstvo, dobri gospodine, opskrbljeno i obezbeđeno sa pet vrsta zadovoljstava čula, potpuno uživa u njima – tada sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada’. Na taj način neko objavljuje da biće u sadašnjem životu dostiže nibbānu ovde i sada. Ali neko drugi mu kaže: ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne dostiže nibbānu ovde i sada. A zašto? Zato što su, dobri gospodine, zadovoljstva čula nestalna, bolna, podložna promeni i kroz njihovo menjanje žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Ali kada sopstvo, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, uđe i ostane na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame – na toj tački, dobri gospodine, sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada.’ Na taj način neko objavljuje da biće u sadašnjem životu dostiže nibbānu ovde i sada.