Veliki kralju, zamisli čoveka koji sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom. Tako i monah sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih. 4.3.3. Usavršenost u znanju 4.3.3.1. Znanje stečeno uvidom Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju i viđenju. I ovako razume: ’Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika, sastavljeno od četiri velika elementa, stvorili su ga majka i otac, izgradili kuvani pirinač i kaša, podložno je prolaznosti, trošnosti i propadanju, razlaganju i nestanku. A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’