U četvrtom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju? Tako, monasi, neki asketa ili brahman je tupav i glup. Zbog svoje tupavosti i glupavosti, kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava on neodređenim tvrdnjama i beskrajnom okolišenju: ’Ako me pitaš da li postoji drugi svet – ako bih mislio da postoji, ja bih tako i objavio. Ali ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’ Slično tome, kada mu postave bilo koje od ovih pitanja, pribegava istim takvim neodređenim tvrdnjama i beskrajnom okolišenju: ’Da li ne postoji drugi svet?’ ’Da li drugi svet u isto vreme i postoji i ne postoji?’ ’Da li drugi svet u isto vreme niti postoji, niti ne postoji?’ ’Postoje li bića koja se spontano preporađaju?’ ’Da li ne postoje bića koja se spontano preporađaju?’ ’Da li u isto vreme i postoje i ne postoje bića koja se spontano preporađaju?’ ’Da li u isto vreme niti postoje, niti ne postoje bića koja se spontano preporađaju?’ ’Postoji li plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?’ ’Da li ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?’ ’Da li u isto vreme i postoji i ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?’ ’Da li u isto vreme niti postoji, niti ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?’ ’Postoji li Tathāgata posle smrti?’ ’Da li Tathāgata ne postoji posle smrti?’ ’Da li u isto vreme i postoji i ne postoji Tathāgata posle smrti?’ ’Da li u isto vreme niti postoji, niti ne postoji Tathāgata posle smrti?’ – ako bih tako mislio, ja bih tako i objavio. ’Ali ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’ To je, monasi, četvrti način.