Ako ne postoji strast prema kontaktu kao hrani… Ako ne postoji strast prema nameri vezanoj za um kao hrani… Ako ne postoji strast prema svesti kao hrani, ako ne postoji oduševljenje, ako ne postoji žudnja, tu se svest ne ustaljuje i ne raste. Gde se svest ne ustali i ne ojača, ne dolazi do ulaska mentalno-materijalnog. Gde ne dolazi do ulaska mentalno-materijalnog, tu ne dolazi do rasta mentalnih obrazaca. Gde ne dolazi do rasta mentalnih obrazaca, tu se u budućnosti ne proizvodi novo bivanje. Gde se u budućnosti ne proizvodi novo bivanje, tu ne nastaju buduće rođenje, starost i smrt. Monasi, gde ne nastaju buduće rođenje, starost i smrt, kažem vam, tu nema tuge, patnje i očaja. Baš kao, monasi, kad bi na kuću sa šiljastim krovom ili dvoranu sa šiljastim krovom, koja ima prozor na severu, jugu ili istoku, dok sunce izlazi, zrak sunca ušao kroz prozor, gde bi se zaustavio?” „Na zapadnom zidu, poštovani.” „A da nema zapadnog zida, gde bi se zaustavio?” „Na zemlji, poštovani.” „A da nema zemlje, gde bi se zaustavio?” „Na vodi, poštovani.” „A da nema vode, gde bi se zaustavio?” „Ne bi se zaustavio nigde, poštovani.” „Isto tako, monasi, ako ne postoji strast prema fizičkim namirnicama kao hrani…