1. Prvo poglavlje

Trava i pruće Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” „Da, poštovani”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi: „Monasi, ovaj krug preporađanja je bez vidljivog početka. Ta prva tačka nije vidljiva bićima koja, ometena neznanjem i okovana žudnjom, tumaraju i preporađaju se. Zamislite, monasi, da neki čovek sakupi svu travu, pruće, granje i lišće na ovoj Đambudīpi, pa pošto to poseče i na gomilu stavi, od toga napravi svežnjeve od četiri palca i poređa ih na stranu govoreći: ’Ovo je moja majka, a ovo je majka moje majke’. Pre bi taj čovek potrošio svu travu, pruće, granje i lišće na ovoj Đambudīpi, nego što bi stigao na kraj tog niza svojih ženskih predaka. A zašto? Zato što je ovaj krug preporađanja bez vidljivog početka. Ta prva tačka nije vidljiva bićima koja, ometena neznanjem i okovana žudnjom, tumaraju i preporađaju se. Tako dugo vremena ste patnju doživljavali, oštar bol doživljavali, propast doživljavali i groblja uvećali. Dovoljno je to, monasi, da nestane ta opčinjenost uslovljenim stvarima, da se ugasi strast za njima, da postanete oslobođeni.”

1. Prvo poglavlje

Zemlja