Tako on ode do parka u kojem borave beskućnici drugih tradicija i učtivo se pozdravi sa njima. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane, a oni beskućnici mu rekoše: „Prijatelju Sāriputta, neki askete i brahmani, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju. Drugi askete i brahmani, govoreći o kammi, tvrde da nam patnju stvaraju drugi. Treći askete i brahmani, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, ali da nam patnju stvaraju i drugi. Četvrti pak askete i brahmani, govoreći o kammi, tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi. A šta, prijatelju Sāriputta, asketa Gotama na sve to kaže? Šta on podučava? Šta bi trebalo mi da odgovorimo da bismo iskazali ono što je rekao i asketa Gotama, a da ga pogrešno ne tumačimo na način koji je suprotan činjenicama? I kako bi sve to trebalo mi da razjasnimo u skladu sa Dhammom, tako da iz toga izvedeni razumni zaključci ne pruže osnovu za kritiku?” „Prijatelji, Blaženi je rekao da je nastanak patnje uslovljen. A čime? Uslovljen kontaktom. Ko tako govori, iskazuje ono što je rekao i asketa Gotama, a da ga pogrešno ne tumači na način koji je suprotan činjenicama; tako bi sve to trebalo razjasniti u skladu sa Dhammom, pa da iz toga izvedeni razumni zaključci ne pruže osnovu za kritiku.