1. Prvo poglavlje

Oko Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Onda poštovani Rāhula dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: „Poštovani, bilo bi dobro da mi Blaženi ukratko iznese učenje, kako bih, saslušavši njegove reči, mogao da boravim u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan.” „Šta misliš, Rāhula, je li oko trajno ili prolazno?” „Prolazno, poštovani.” „Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?” „Patnja, poštovani.” „Je li na ono što je prolazno, patnja i podložno promeni prikladno gledati ovako: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’” „Sigurno da ne, poštovani.”