Zamislite, monasi, mlado drvo. A neki čovek s vremena na vreme okopava njegovo korenje, s vremena na vreme dodaje đubrivo i vodu. Tako bi to mlado drvo, hranjeno tim gorivom, potpomognuto njime, raslo, bujalo i razvijalo se. Isto tako, monasi, u onome ko živi posmatrajući zadovoljenje u stvarima koje podstiču okove, žudnja raste. Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje. Monasi, u onome ko živi posmatrajući opasnost u stvarima koje podstiču okove, žudnja prestaje. Sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje; Tako nestaje čitav ovaj okean patnje. Zamislite, monasi, mlado drvo. Onda dođe neki čovek, noseći ašov i korpu, i poseče korenje… a pepeo razveje na jakom vetru ili baci u brzu reku. Tako bi, monasi, to mlado drvo bilo sasečeno u korenu, načinjeno poput palminog panja, uklonjeno, tako da se u budućnosti više ne može pojaviti. Isto tako, monasi, u onome ko živi posmatrajući opasnost u stvarima koje podstiču okove, žudnja prestaje. Sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje; Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”

6. Patnja

Mentalno-materijalno Kraj Sāvatthīja. „Monasi, u onome ko živi posmatrajući zadovoljenje u stvarima koje podstiču okove, dolazi do ulaska mentalno-materijalnog. Sa mentalnim-materijalnim kao uslovom, šest područja čula nastaju… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.