Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda se jednoga jutra Blaženi obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Sāvatthīja da prosi hranu. Goli asketa Kassapa još izdaleka spazi Blaženog kako dolazi, pa se uputi prema njemu, pozdravi se s njim prijateljski, te ga nakon uobičajenih učtivih riječi, stojeći sa strane, ovako oslovi: „Pitao bih nešto poštovanog Gotamu, ukoliko bi me udostojio svog odgovora.” „Kassapa, sada nije vreme za pitanje. Već smo zašli među kuće.” Po drugi put goli asketa Kassapa reče Blaženome: „Pitao bih nešto poštovanog Gotamu, ukoliko bi me udostojio svog odgovora.” „Kassapa, sada nije vreme za pitanje. Već smo zašli među kuće.” Po treći put goli asketa Kassapa… Već smo zašli među kuće.” Kada je ovo bilo izgovoreno, goli asketa Kassapa reče Blaženom: „Ja ne želim da poštovanog Gotamu o pitam mnogim stvarima.” „Pitaj onda, Kassapa, šta želiš.”