„Tako se, Vāseṭṭha, čini da su brahmanski znalci triju veda sebični, a da Brahma nije sebičan. Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvih sebičnih brahmanskih znalaca triju veda i nesebičnog Brahme?” „Zaista nema, učitelju Gotama.” „Tako je , Vāseṭṭha, to da se posle sloma tela, posle smrti sebični brahmanski znalci triju veda preporode u društvu nesebičnog Brahme – to zaista nije moguće. „Tako se, Vāseṭṭha, čini da su brahmanski znalci triju veda puni mržnje, a da u Brahmi mržnje nema… …da su brahmanski znalci triju veda puni besa, a da u Brahmi besa nema… …da u umovima brahmanskih znalaca triju veda ima nečistoća, a da u umu Brahme nečistoća nema… …da brahmanski znalci triju veda ne vladaju svojim umom, a da je Brahma ovladao. Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvih brahmanskih znalaca triju veda koji ne vladaju svojim umom i Brahme koji njime vlada?” „Zaista nema, učitelju Gotama.” „Tako je , Vāseṭṭha, to da se posle sloma tela, posle smrti brahmanski znalci triju veda koji ne vladaju svojim umom preporode u društvu Brahme koji njime vlada – to zaista nije moguće. Tako, Vāseṭṭha, kada ti brahmanski znalci truju veda stanu na obalu reke, oni tu tonu u glib; dok tonu, postaju očajni, razmišljajući kako da suvi stignu na drugu obalu. Zato se trostruko znanje tih brahmana naziva trostrukom pustinjom, trostrukom divljinom, trostrukom propašću.”