Videvši to, dobro upućen plemeniti učenik gubi interes za oblik, gubi interes za osećaj, gubi interes za opažaj, gubi interes za mentalne obrasce, gubi interes za svest. Pošto je izgubio interes, u njemu se strasti smiruju. Kako se strasti smiruju, tako (njegov um) oslobođen biva. Sa oslobođenjem dolazi i saznanje: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”

7. Veliko poglavlje

Neupućen (2) Kraj Sāvatthīja. (Ovaj govor je istovetan sa prethodnim, od uvodnih reči pa sve do poređenja s majmunom. Zatim izostavlja to poređenje i nastavlja se ovako:)