Kad oseti slasti samoće, kad oseti slasti spokojstva, takav asketa, lišen straha i zlih misli, nektar ushićenja Dhammom ispija. Blagoslovi Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. A kad je jednom noć bila na izmaku, jedno božanstvo izvanredne lepote dođe do Blaženog, osvetlivši čitav Đetin gaj, te mu se s poštovanjem pokloni i stade sa strane. Stojeći tako, to božanstvo se Blaženom obrati ovim stihovima: „Mnogo je božanstava i ljudi o blagoslovima pomno razmišljalo, svako od njih žudeći za sigurnošću: reci nam zato, koji od njih je najveći?” „Ne družiti se za budalama, već biti u društvu mudrih, poštovati one koji su toga dostojni: to je najveći blagoslov. Živeti na pogodnom mestu, mnogo dobročinstava iza sebe imati, ka ispravnom cilju sebe usmeriti: to je najveći blagoslov. Sa mnogo znanja i veština, biti disciplinovan i dobro uvežban, pažljivo odmeravati svoje reči: to je najveći blagoslov.