Po drugi put poštovani Mahāmoggallāna ovako reče: „Ustani, prijatelju, Blaženi te je video. Za tebe više nema zajedništva sa monasima.” Po drugi put… I po treći put onaj čovek ništa ne odgovori. Onda ga poštovani Mahāmoggallāna uhvati ga za ruku, izvede napolje, pa zamandali vrata i priđe Blaženom. Kad je prišao, ovako mu reče: „Poštovani gospodine, izbacio sam tog čoveka. Zajednica je sada potpuno čista. Da li bi Blaženi odrecitovao pāṭimokkhu za monahe?” „Zadivljujuće je, prijatelju Moggallāna, čudesno je, kako je taj ludi čovek čekao sve dok ga nisi za ruku zgrabio!” Dalje Blaženi reče monasima: „Od sada, monasi, ja neću predvoditi dan predanosti, niti ću recitovati pāṭimokkhu. Od sada ćete vi predvoditi dan predanosti i sami je recitovati. Nemoguće je, monasi, ne priliči da Tathāgata u zajednici koja nije potpuno čista predvodi i da recituje pāṭimokkhu. Osam je zadivljujućih i čudesnih stvari, monasi, u vezi sa velikim okeanom, kojim su, kada ga vide i osmotre, asure ushićene. Kojih osam? Veliki okean se postepeno spušta, postepeno ponire, postepeno postaje sve dublji, a ne iznenada, ne strmo. To što se veliki okean postepeno spušta… to je prva zadivljujuća i čudesna stvar u vezi sa velikim okeanom kojom su, kada ga vide i osmotre, asure ushićene.