Zbirka kraćih govora: Khuddakapāṭha, Dhammapada, Udāna, Itivuttaka, Suttanipāta

Summarised by AI from the whole volume (71 topics) — click to jump to where a topic begins.

1. Page 73–84 Udāna, Bodhi-vagga Početak Udāne (Budinih nadahnutih iskaza sa pratećim pričama). Prvo poglavlje, Bodhi-vagga, opisuje događaje neposredno posle probuđenja, pod drvetom probuđenja na obali reke Nerañjare, kada je Buda razmatrao uslovljeno nastajanje u pravom i obrnutom redu tokom sve tri straže noći i izgovorio nadahnuti iskaz o nestanku sumnje kod onoga ko spozna uzroke i uslove. Slede priče o brahmanu koji pita za odlike pravog brahmana, o Sāriputti i starijim monasima koji dolaze kod Bude, o Mahākassapi koji iz
2. Page 85–92 Udāna, Mucalinda-vagga (1. deo) Drugo poglavlje, Mucalinda-vagga, počinje pričom o kralju nāga Mucalindi, koji je raširenom kapuljačom štitio Budu od vetra i kiše dok je uživao u blaženstvu oslobođenja posle probuđenja; Buda je izgovorio nadahnuti iskaz da je osama sreća za zadovoljnog koji je čuo Dhammu. Sledi priča o monasima koji su raspravljali ko je bogatiji, kralj Bimbisāra ili kralj Pasenadi Kosalski, a Buda ih je poučio da razgovaraju samo o Dhammi ili da ćute, uz stihove da je prestanak žudnje bolji od bilo koje sreće
3. Page 93–101 Udāna, Mucalinda-vagga (2. deo) Kraj Mucalinda-vagge ističe priču o Suppavāsi, kćeri Koliya, koja je bila trudna čak 7 godina, a zatim se teško porađala još 7 dana, podnoseći patnju sećanjem na vrline Tri dragulja. Kada je čula Budin blagoslov, odmah je bezbedno rodila, a zatim je pozvala Saṅghu na obroke tokom 7 dana, pri čemu je Mahāmoggallāna posredovao kod laika koji je već ranije bio pozvao Saṅghu. Sledi priča o Visākhi, Migārinoj majci, koja je imala nerešen službeni posao s kraljem Pasenadijem, a Buda je rekao da je bit
4. Page 103–110 Udāna, Nanda-vagga Treće poglavlje, Nanda-vagga, počinje monahom koji s pažnjom i jasnim razumevanjem strpljivo podnosi bolne osećaje kao plod ranijih dela. Zatim sledi glavna priča o Nandi (Budinom polubratu po majci), koji je izgubio volju za svetim životom jer je mislio na Janapadakalyāṇī, svoju nekadašnju verenicu. Buda ga je odveo da vidi nebeske nimfe na nebu Tāvatiṃsa, mnogo lepše od nje, pa je Nanda odlučio da živi sveti život nadajući se nagradi; ali kada su ga drugi monasi nazvali „najamnikom“, postideo
5. Page 111–113 Monasi postojanog uma u koncentraciji (nastavak od 3. do 5. sutte Nanda-vagge) Ova grupa sutta nastavlja događaj u kojem Ānanda moli Budu da dočeka pridošle monahe dok on i skup od petsto monaha sede u nepokolebljivoj koncentraciji (āneñja-samādhi). Buda je tri puta ćutao, a zatim izgovorio nadahnuti iskaz da je onaj ko je pobedio trn čulnih želja postojan kao planina, nepokolebljiv i u sreći i u patnji. Zatim je video Sāriputtu kako sedi prekrštenih nogu, uspravnog tela, s utvrđenom pažnjom, i izgovorio nadahnuti iskaz koji poredi monaha bez obmanutosti sa kamenom planino
6. Page 114–116 Pilindavaccha naziva druge „prostacima“ i Mahākassapa sa Sakkom Ovaj odeljak sadrži dve priče. Prva govori o Pilindavacchi, koji je imao naviku da druge monahe naziva „prostacima“ (vasala), pa su ga monasi prekorevali; ali Buda je objasnio da je on bio rođen kao brahman čak 500 uzastopnih života, pa mu je takav govor odavno prešao u naviku i ne potiče iz ljutnje. Zatim je izgovorio nadahnuti iskaz o obeležjima pravog brahmana i asketa: bez prevare, uobraženosti, pohlepe i ljutnje. Druga priča govori o Mahākassapi koji je, posle 7 dana sedenja u koncentraciji
7. Page 117–118 Monasi razgovaraju o prednostima monaha koji idu u prošnju Nekoliko monaha posle obroka razgovaralo je o tome da monah koji ide u prošnju s vremena na vreme ima priliku da vidi prijatne oblike, čuje prijatne zvuke, oseti prijatne mirise, ukuse i dodire, i da uz to uživa poštovanje, pa su i oni poželeli da postanu takvi monasi. Kada je Buda došao i saznao o čemu razgovaraju, prekoreo ih je da to ne dolikuje sinovima iz dobrih porodica koji su iz vere otišli u beskućništvo, jer kada se okupe treba da čine samo dve stvari: da razgovaraju o Dhammi ili da ću
8. Page 119–120 Monasi raspravljaju koja je veština najbolja Grupa monaha raspravljala je koja je veština ili nauka najbolja među svim veštinama, npr. veština dresiranja slonova, dresiranja konja, upravljanja kolima, streličarstvo, rukovanje mačem, računanje, pisanje, pesništvo i lokāyata (materijalistička filozofija), i svaka strana je hvalila svoju veštinu kao bolju. Kada je Buda došao i saznao o čemu razgovaraju, prekoreo ih je da to nisu reči dolične za one koji su otišli u beskućništvo, jer su još vezane za svetovne stvari, i naglasio da monasi, kada
9. Page 121–122 Svet u plamenu nečistoća pod drvetom probuđenja i kraj trećeg poglavlja, Nanda-vagge Ovaj deo se vraća u vreme neposredno posle probuđenja, na obalu reke Nerañjare u Uruveli. Buda je okom Bude posmatrao svet i video bića kako gore u raznim mukama koje nastaju iz strasti, mržnje i obmanutosti, pa je izgovorio dug nadahnuti iskaz u stihovima: ovaj svet je nastao iz goruće muke, obuzet kontaktom, pa svoju bolest naziva sopstvom; askete i brahmani koji govore o oslobođenju od postojanja kroz postojanje ili nepostojanje nisu se oslobodili postojanja; tek potpunim prestankom žudnje do
10. Page 124–128 Početak četvrtog poglavlja, Meghiya-vagge: Meghiya, tri vrste misli i stanja koja vode oslobođenju uma Ova strana je početak Meghiya-vagge (4. poglavlja) Udāne. Priča o Meghiyi, Budinom pratiocu, koji je tražio dozvolu da se trudi u prijatnom mangovom gaju; iako ga je Buda dva puta zamolio da sačeka, na kraju mu je dozvolio. Tamo su Meghiyin um neprestano obuzimale tri vrste neveštih misli: misli o čulnim zadovoljstvima, zlovolji i okrutnosti, pa se vratio i rekao to Budi. Buda mu je izložio pet stanja koja nezrelo oslobođenje uma dovode do zrelosti: dobro prijateljstvo, vrlinu, razgovor o Dhammi
11. Page 129–131 Rasejani monasi kod Kusināre i pastir koji je, prinevši obrok, bio ubijen Ovaj odeljak sadrži dve kratke priče. Prva govori o mnogim monasima koji su boravili kod Kusināre, ali su bili rasejani, nadmeni, brbljivi, bez pažnje i bez koncentracije. Videvši ih, Buda je izgovorio nadahnuti iskaz upozorenja da onaj ko je neobuzdana tela i pogrešnog gledišta, obuzet tromošću i pospanošću, pada pod vlast Māre, a onaj ko je dobro obuzdanog uma i zna nastanak i nestanak oslobađa se svih loših odredišta. Druga priča govori o pastiru koji je, pošto je čuo Dhammu od Bude, stekao v
12. Page 132–133 Jakkha udara Sāriputtu po glavi dok sedi u koncentraciji Dok je Sāriputta, sveže obrijane glave, noću sedeo u koncentraciji pod vedrim nebom, prolazila su dva jakkhe prijatelja. Jedan je hteo da ga udari po glavi, iako ga je drugi tri puta odvraćao da ne vređa asketu velike natprirodne moći; ali je jakkha ipak udario ga po glavi snagom koja bi mogla da obori velikog slona ili vrh planine. Jakkha koji je to učinio odmah je pao u pakao zbog tog dela. Mahāmoggallāna je video događaj božanskim okom i otišao da pita Sāriputtu; on je samo odgovorio da ga gl
13. Page 134–135 Buda se povlači u šumu Pālileyyaka zajedno sa slonom Dok je boravio u Ghositārāmi u Kosambiju, Budu su uznemiravale gomile ljudi: monasi, monahinje, laici, laikinje, kraljevi, visoki ministri i pripadnici drugih učenja. Videvši da mu nije ugodno, sam se povukao u šumu Pālileyyaka. U isto vreme jedan slon, kog su uznemiravale slonice i mladi slonovi, odvojio se od krda i došao u istu šumu; čistio je mesto gde je Buda boravio i surlom mu donosio vodu. I Buda i slon su u sebi slično razmišljali da sada žive u miru i ugodnosti, bez ikoga da ih uznemir
14. Page 136–137 Piṇḍola Bhāradvāja i Sāriputta, skromni i marljivi Buda je video Piṇḍolu Bhāradvāju kako sedi prekrštenih nogu, uspravnog tela; on živi u šumi, ide u prošnju, nosi odoru od odbačenih krpa, skroman je i zadovoljan, povučen, ne druži se, marljiv je i drži se asketskih praksi (dhutaṅga). Buda je izgovorio nadahnuti iskaz koji sažima učenje: ne vređati, ne nanositi zlo, biti obuzdan po Pātimokkhi, znati meru u hrani, boraviti na osamljenom mestu i posvetiti se trudu u višem umu – to je učenje svih Buda. Zatim je video Sāriputtu sa sličnim odlikama i
15. Page 138–141 Priča o lutalici Sundarī, ubijenoj kako bi se oklevetala zajednica monaha Askete drugih učenja zavideli su što ljudi ukazuju poštovanje Budi i zajednici monaha, pa su se dogovorili s lutalicom po imenu Sundarī da često ulazi i izlazi iz Jetavane, kako bi je ljudi redovno viđali. Zatim su je krišom ubili i zakopali na području manastira. Potom su javili kralju Pasenadiju od Kosale da je nestala, doveli ljude da iskopaju telo u manastiru i posvuda razglasili klevetu da monasi nemaju morala. Ljudi su počeli da grde monahe grubim rečima. Kada su monasi to javili Budi, on
16. Page 142–143 Upasena Vaṅgantaputta i Sāriputta promišljaju sopstveni mir; kraj četvrtog poglavlja, Meghiya-vagge Upasena Vaṅgantaputta, sedeći sam u promišljanju, ispunio se ushićenjem što ima sreće da ima uzvišenog Učitelja, drugove u svetom životu lepe vrline, a da je i sam savršen u vrlini, arahant čije su mentalne mrlje uništene, i da su mu i život i smrt dobri. Buda je, znajući te misli, izgovorio udānu: onoga ko se ne muči u životu i ne tuguje na samrti, jer je okončao žudnju za postojanjem, čiji je um smiren, za njega više nema novog postojanja. Zatim je video i Sāriputtu kako promišlja sopstveni mi
17. Page 144–145 Početak petog poglavlja, Soṇathera-vagge: kralj Pasenadi i kraljica Mallikā, i majka Bodhisatte Ovde počinje Soṇathera-vagga (peto poglavlje) Udāne, sa dve kratke sutte. U prvoj, kralj Pasenadi od Kosale pita kraljicu Mallikā da li joj je iko draži od nje same. Ona odgovara da joj niko nije draži od nje same. Kada to jave Budi, on izgovara udānu: ma koliko umom obišao sve strane sveta, ne nalazi nikoga ko je ikome draži od njega samog; i drugima su oni sami najdraži, pa onaj ko voli sebe ne treba da povređuje druge. U drugoj sutti Ānanda pita zašto je majka Bodhisatte bila kratkog veka i u
18. Page 146–149 Gubavac Suppabuddha postaje ulaznik u tok Suppabuddha je bio siromašan gubavac u krajnjoj bedi u Rājagahi. Kada je video mnoštvo okupljeno da sluša Dhammu, pomislio je da se možda deli hrana. Kada je prišao, video je da je to izlaganje Dhamme, pa je odlučio da i on sluša. Buda je prozreo da je on spreman da ostvari Dhammu, pa mu je izložio postepenu pouku i četiri plemenite istine. Suppabuddha je stekao oko Dhamme i postao ulaznik u tok na samom mestu gde je sedeo, a zatim se izjasnio kao laički sledbenik. Ali nedugo pošto je otišao, ub
19. Page 150–159 Nečist skup na recitovanju pātimokkhe i osam čudesnih svojstava okeana u poređenju s Dhammom i disciplinom Na početku se ukratko govori o grupi dece koja muče ribe; Buda uči da onaj ko se boji patnje ne treba da čini zlo ni javno ni tajno, jer čak i ako sada pobegne, ne može izbeći plod kamme. Zatim sledi važan događaj: Ānanda tri puta moli Budu da recituje pātimokkhu, ali Buda ćuti jer skup nije čist. Mahāmoggallāna umom pregleda skup, nađe jednog monaha bez vrline, uhvati ga za ruku i izvede napolje. Buda tada kaže da ubuduće sam više neće recitovati pātimokkhu, već neka to čine monasi sami, jer je
20. Page 160–165 Soṇa Kuṭikaṇṇa traži zaređenje od Mahākaccāne (priča se nastavlja posle ovih stranica) Soṇa Kuṭikaṇṇa, laički sledbenik i pomoćnik Mahākaccāne u zemlji Avanti, razmišlja da je teško živeti u kući, a pritom živeti potpuno čistim i savršenim svetim životom, pa tri puta moli da bude zaređen. Mahākaccāna ga prva dva puta odvraća, rekavši da je teško ceo život živeti svetim životom, jedući jednom dnevno i spavajući sam, ali ga treći put pristaje zarediti. Pošto je u Avanti, u južnoj oblasti, bilo malo monaha, prošle su čak tri godine dok se nije okupio dovoljan broj monaha za puno zare
21. Page 166 Kraj priče o Soṇi i Kaṅkhārevata oslobođen sumnje Ova stranica je kraj priče koja je počela ranije (van izdvojenog odlomka): jedan monah kaže da je odavno video opasnost u čulnim zadovoljstvima, iako je živeo u skučenom kućnom životu punom obaveza. Buda tada izgovara udānu: onaj ko vidi opasnost u svetu i spoznaje Dhammu bez upadhi, plemenit, ne raduje se zlu. Zatim sledi priča o Kaṅkhārevati, koji sedi blizu Bude i promišlja čistotu svog prevazilaženja sumnje. Buda izgovara udānu: kakve god sumnje da postoje, o ovom ili drugom svetu, spoznate
22. Page 166–168 Devadatta objavljuje da će odvojeno obavljati obrede zajednice Dok je Ānanda išao u prošnju u Rājagahi, Devadatta mu je prišao i objavio da će od sada obavljati uposathu i obrede zajednice odvojeno od Bude i zajednice monaha. Ānanda je to zabrinuto preneo Budi, bojeći se da Devadatta namerava da izazove raskol u Saṅghi. Buda je izgovorio udānu: dobro je lako učiniti za dobrog čoveka, ali lošem je teško činiti dobro; zlo je lako učiniti lošem čoveku, ali plemenitima je zlo teško učiniti. Ukazuje da se priroda dobrih i loših ljudi iz temelja razlikuje, u skla
23. Page 168–169 Mladići koji brbljaju i Cūḷapanthaka postojane svesnosti Dok je Buda putovao po Kosali, grupa mladih brahmana prošla je blizu njega bučno galameći. Buda je izgovorio udānu kojom kori one koji brbljaju šta god im padne na jezik, ne znajući kuda će ih te reči odvesti. Potom je video Cūḷapanthaku kako sedi blizu njega postojane svesnosti, i izgovorio udānu: monah postojanog tela i uma, bilo da stoji, sedi ili leži, ako tako učvrsti svesnost, redom stiče sve više i više posebne vrline, sve do stanja koje kralj Māra ne može da vidi. Time se zatvara peto po
24. Page 169–176 Kod svetilišta Cāpāla Ānanda propušta priliku da zamoli Budu da ostane u životu Buda boravi kod svetilišta Cāpāla u Vesāliju, hvali lepotu raznih svetilišta, a zatim tri puta nagoveštava da onaj ko je dobro razvio četiri osnove moći može poživeti ceo eon. Ali Ānandin um obuzme Māra, pa ne zamoli Budu da ostane u životu. Kada Ānanda ode, dolazi Māra i traži od Bude da uđe u konačnu nibbānu, jer je zadatak svetog života ispunjen. Buda pristaje da će za tri meseca ući u konačnu nibbānu i odbacuje životni sklop, pa nastaje veliki zemljotres. Izgovara udānu: mudrac je napustio i
25. Page 176–179 Kralj Pasenadi pita o arahantima (prerušeni askete) Kralj Pasenadi od Kosale vidi sedam grupa asketa različitih učenja kako prolaze i pita Budu da li je neko od njih arahant. Buda odgovara da je ukućaninu koji uživa u čulnim zadovoljstvima to teško znati: vrlina se upoznaje dugim zajedničkim životom, čistota srca kroz poslovanje, snaga duha u vreme opasnosti, a mudrost kroz razgovor; za sve je to potrebno dugo vreme i mudro promatranje. Na kraju kralj otkriva da su ti askete zapravo kraljevi ljudi prerušeni u uhode. Buda tada izgovara udānu koja
26. Page 179–185 Poređenje sa slepcima koji pipaju slona i deset gledišta asketa Askete raznih učenja u Sāvatthiju drže se deset gledišta, na primer da li je svet večan ili nije, konačan ili beskonačan, da li se posle smrti postoji ili ne, i svađaju se rečima tvrdeći da je samo njihovo mišljenje ispravno. Buda tada priča poučnu priču: jednom je kralj dao slepima od rođenja da svaki opipa drugi deo slona, a zatim zatražio da opišu kakav je slon; svaki je tvrdio prema delu koji je opipao, dok se nisu posvađali. Buda poredi te askete sa slepcima koji vide samo deo istine, pa se
27. Page 185–193 Askete i brahmani se spore oko gledišta o sopstvu, svetu, zadovoljstvu i bolu Ovo je priča paralelna priči o slepcima koji pipaju slona: govori o asketama raznih učenja u Sāvatthiju koji se drže raznih gledišta o sopstvu i svetu, da li su večni ili nisu, da li su nastali sami od sebe ili ih je neko stvorio, a zatim i o zadovoljstvu i bolu, da li nastaju od sebe, od drugoga ili sami od sebe, pa se svađaju ranjavajući jedni druge kopljima jezika. Buda dva puta izgovara udānu kojom zaključuje da se ti askete i brahmani drže svojih gledišta i spore tamo-amo, ne dostižući prav
28. Page 193–195 Subhūti u sabranosti bez misli i dve grupe koje se do smrti bore oko kurtizane Buda vidi Subhūtija kako blizu njega sedi u sabranosti bez usmerene misli i izgovara udānu u slavu onoga ko je u sebi potpuno ugasio misli, nadišao četiri jarma i više se ne rađa. Zatim govori o događaju u Rājagahi, gde su se dve grupe mladića zanele za istu kurtizanu i svađale dok nisu počele da se napadaju pesnicama, grudvama zemlje, motkama i oružjem, sve do smrti. Buda izgovara udānu koja ukazuje na srednji put: i predanost traženju čulnih zadovoljstava i gledište da čulna zadovoljstva nisu
29. Page 195–197 Insekti koji uleću u vatru i svetlost svitaca koja se gasi kada izađe sunce Jedne večeri, dok su gorele uljane lampe, Buda je video mnoštvo insekata kako iznova i iznova uleću u vatru i ginu. Izgovorio je udānu poredeći one koji su zaokupljeni i vezani za viđeno i čuto, ne znajući suštinu, pa bez kraja stvaraju nove okove, s insektima koji padaju u plamen. Potom je Ānanda pitao zašto su pre Budine pojave askete drugih učenja uživali poštovanje, darove i počasti, a kada se on pojavio, izgubili su naklonost. Buda je to uporedio sa svetlošću svitaca koji sijaju samo dok ne
30. Page 197–199 Sāriputta poučava Lakuṇṭaka Bhaddiyu do oslobođenja Sāriputta je više puta opširno poučavao Lakuṇṭaka Bhaddiyu. Prvi put mu je um bio oslobođen mentalnih mrlja bez prianjanja. Buda je izgovorio udānu u slavu onoga ko je oslobođen na sve strane, gore i dole, bez latentne sklonosti „ja jesam“, i ko je prešao bujicu koju ranije nije prešao. Kasnije je Sāriputta, misleći da je on još onaj koji se vežba (sekha), ponovo ga poučavao, iako je on zapravo već dostigao arahantstvo. Buda je tada izgovorio udānu: krug je presečen, kao presahli potok koji više
31. Page 199–200 Stanovnici Sāvatthija opčinjeni čulnim zadovoljstvima Nekoliko monaha kaže Budi da je većina stanovnika Sāvatthija žestoko zaokupljena i opčinjena čulnim zadovoljstvima: strastveni, zadovoljni, zapleteni i opijeni. Buda izgovara udānu: bića vezana za čulna zadovoljstva i okove, koja ne vide opasnost u tim okovima, nikako ne mogu preći veliku bujicu. Potom, idući u prošnju, sam vidi isto stanje i izgovara još jednu udānu, poredeći one koji su oslepljeni čulnim zadovoljstvima i pokriveni mrežom žudnje s ribom u otvoru vrše: oni idu ka starosti i smrt
32. Page 200–202 Lakuṇṭaka Bhaddiya prezren zbog izgleda i poređenje s kolima s jednim točkom Buda vidi Lakuṇṭaka Bhaddiyu, niskog rasta i neprivlačne spoljašnjosti, kako ide za drugim monasima, koji ga potcenjuju. Zato opominje monahe da ne potcenjuju nekoga zbog izgleda, jer ovaj monah ima veliku moć i veliki uticaj i dostigao je najviši cilj radi kojeg sinovi iz dobrih porodica odlaze u beskućništvo. Buda izgovara udānu u kojoj oslobođenog poredi sa kolima s jednim točkom, besprekorne osovine i belog pokrivača, koja se kreću bez patnje: tok žudnje je presečen, bez okova.
33. Page 202–203 Aññā Koṇḍañña, Buda i Mahākaccāna i unutrašnje oslobođenje Ova stranica sadrži tri kratke udāne nastale iz unutrašnjeg promišljanja. U prvoj, kada Aññā Koṇḍañña promišlja svoje oslobođenje okončanjem žudnje, Buda izgovara udānu poredeći ga s drvetom bez korena i lišća, pa za njega ne prianja puzavica; njega hvale čak i deve i brahme. U drugoj, Buda promišlja sopstveno napuštanje opažaja umnožavanja (papañca) i kaže da onoga ko nema umnožavanja ni prepreka ne može prezreti ni svet s devama. U trećoj, kada vidi Mahākaccānu kako postojano održava svesnost
34. Page 203–205 Bunar u selu Thūṇa postaje bistar Budinom moći Dok je Buda putovao po zemlji Malla, stanovnici sela Thūṇa, brahmani domaćini, koji nisu voleli askete, napunili su bunar travom i plevom do vrha, da askete ne bi mogle da piju vodu. Kada je Buda ožednio i tri puta rekao Ānandi da ode po vodu, Ānanda ga je odvraćao, jer je bunar bio zaprljan; ali kada je prišao, trava i pleva su same isplivale napolje, pa je voda postala bistra. Ānanda se veoma divio Budinoj moći. Buda je tada izgovorio udānu: čemu bunar, ako je žudnja presečena u korenu, zašto
35. Page 205–206 Požar u dvoru kralja Udene: kraljica Sāmāvatī i 500 žena gube život Dok je kralj Udena bio u razonodi u vrtu, izbio je požar u unutrašnjim odajama dvora i poginulo je čak pet stotina žena, na čelu s kraljicom Sāmāvatī. Monasi su pitali Budu kakva je sudbina tih laičkih sledbenica posle smrti. On je odgovorio da su među tim ženama bile ulaznice u tok, jednom-povratnice i nepovratnice, pa nijedna nije umrla uzalud. Izgovorio je udānu: svet vezan zabludom izgleda pouzdano; budala je vezana upadhijima, obavijena tamom, i to joj izgleda večno i trajno, ali za onoga k
36. Page 206–208 Četiri Budine udāne o nibbāni Osmo poglavlje (Pāṭaligāmiya-vagga) počinje s četiri udāne koje spadaju među najpoznatije u Tipiṭaki. Izlažući Dhammu o nibbāni monasima koji pažljivo i s poštovanjem slušaju, Buda kaže da postoji jedna osnova (āyatana) u kojoj nema zemlje, vode, vatre ni vetra, nema osnove beskonačnog prostora i ostalih, nema ni ovog ni drugog sveta, nema dolaska, odlaska, ostajanja, ni umiranja i rađanja; to je kraj patnje. Zatim kaže da ono nerođeno, nenastalo, nestvoreno i neuslovljeno zaista postoji; zato š
37. Page 208–211 Cunda prinosi poslednji obrok; Buda teško oboleva Cunda, sin kovača iz Pāve, čuvši Dhammu od Bude, stekao je poverenje i pozvao ga na obrok sledećeg dana, pripremivši posebno sūkaramaddavu kao dar. Buda je naložio da se sūkaramaddava ponudi samo njemu, a ostala hrana zajednici monaha, i da se ostatak sūkaramaddave zakopa, jer niko na svetu osim Tathāgate ne bi mogao da je bezbedno svari. Posle obroka, Buda je teško oboleo od krvave dizenterije, tako da je patio kao da se približava konačnoj nibbāni, ali je to podneo sa svesnošću i jasnim razume
38. Page 211–215 Čudesno razbistrena reka Kakudhā i jednaka zasluga dva obroka iz prošnje Na putu za Kusināru, Buda ožedni, ali je obližnja reka bila zamućena od kola koja su prošla. Ānanda predlaže da idu do reke Kakudhā, koja je dalje. Ali kada Buda insistira da zahvati vodu iz te mutne reke, voda se čudesno sama razbistri kada joj Ānanda priđe. Potom Ānanda teši Cundu, koji je bio uznemiren što je njegova hrana bila uzrok Budine bolesti, i priča mu da je Buda rekao da dva obroka iz prošnje imaju jednak plod i veću zaslugu od svih drugih: obrok pre probuđenja i obrok pre konačne ni
39. Page 215–218 Pouka o pet opasnosti za čoveka bez vrline i pet koristi za vrlog, u Pāṭaligāmi Kada je Buda stigao u selo Pāṭaligāma, laički sledbenici u selu pozvali su ga da boravi u kući za odmor i pripremili sedišta da ga dočekaju. Buda im je izložio Dhammu da čovek bez vrline ima pet opasnosti: gubi imetak zbog nepažnje, stiče loš glas, u koji god skup uđe, nesiguran je i bez samopouzdanja, umire zbunjen, a posle smrti odlazi u nesrećno stanje. Vrli čovek dobija pet suprotnih koristi: stiče veliki imetak, ima dobar glas, pun je samopouzdanja u skupu, umire nezbunjen i odlazi u srećno
40. Page 218–220 Buda predskazuje napredak i buduće opasnosti grada Pāṭaliputte Te noći Buda je božanskim okom video mnoštvo deva kako zauzimaju zemljište u selu Pāṭaligāma, gde su ministri Sunīdha i Vassakāra iz Magadhe gradili grad radi odbrane od Vajjija; gde god su zemljište zauzele deve višeg ranga, tamo je i um kraljeva i visokih ministara bio sklon da gradi. Predskazao je da će to mesto postati najvažniji grad i središte trgovine, ali da će mu u budućnosti pretiti tri opasnosti: vatra, voda ili unutrašnji razdor. Na kraju su dva ministra pozvala Budu na obrok, a on i
41. Page 221–222 Sunīdha i Vassakāra i Budin prelazak preko reke Gange Početak 221. stranice je završni deo prethodne priče, koji govori o devama koje pomažu vrle ljude. Zatim sledi priča o ministrima Sunīdhi i Vassakāri iz Magadhe, graditeljima grada Pāṭaligāme, koji s poštovanjem prate Budu sve do gradske kapije i pristaništa kroz koje je prošao, pa ih u njegovu čast nazivaju „Gotamina kapija“ i „Gotamin brod“. Kada stiže do reke Gange, koja je bila puna do obala, tako da su ljudi tražili čamce ili splavove da je pređu, Buda u tren oka nestaje s ove obale i pojav
42. Page 222–223 Nāgasamāla i račvanje puta Na putovanju, Nāgasamāla, koji je išao iza Bude kao pratilac, tri puta ga moli da krenu jednim putem, ali Buda insistira na drugom putu, ne objašnjavajući razlog. Uvređen, Nāgasamāla ostavlja Budinu zdelu i ogrtač i odlazi svojim putem, kako mu je volja. Posledica je da ga napadaju razbojnici: zdela mu je razbijena, a ogrtač pocepan. Kada se vrati i ispriča šta se dogodilo, Buda izgovara udānu poredeći mudrog čoveka koji živi s drugima, ali ume da razlikuje i odbaci zlo, s čapljom koja izbegava
43. Page 223–226 Visākhā, Migārova majka, tuguje za unukom Visākhā, Migārova majka, dolazi Budi usred dana mokre kose i mokre odeće, jer je upravo umrla njena voljena unuka. Buda je pita da li bi želela da ima onoliko dece i unučadi koliko ima ljudi u celom Sāvatthiju. Ona odgovara da bi. Ali kada je dalje pita koliko ljudi svakog dana umire u Sāvatthiju, ona shvata da bi s toliko dece i unučadi morala da plače bez prestanka svakog dana. Buda tada izlaže važno načelo Dhamme: onaj ko ima 100 dragih ima 100 patnji; onaj ko nema ničeg dragog nema nikakve p
44. Page 226–228 Konačna nibbāna Dabbe Mallaputte i kraj Udāne Dabba Mallaputta kaže Budi da je došlo vreme za njegovu konačnu nibbānu, i Buda mu to dozvoljava kako dolikuje. On se diže u vazduh, sedne prekrštenih nogu, uđe u element vatre i dostigne konačnu nibbānu; telo mu potpuno izgori, ne ostavljajući ni pepeo ni čađ, kao kada izgori pročišćeni maslac ili ulje. Buda ovaj događaj ponovo izlaže zajednici monaha, uz udānu koja potpuno gašenje bez traga poredi s usijanim komadom gvožđa koji se ohladi, pa mu se ne može utvrditi kuda je otišao; to je simbol
45. Page 324–327 Uraga sutta: monah koji napušta ovu i onu obalu kao zmija staru kožu Ovo je prva sutta Uraga-vagge u zbirci Suttanipāta. Počinje odavanjem počasti Budi, a zatim stihovima opisuje monaha koji je napustio razne nečistoće: bes, strast, žudnju, uobraženost; ne prianja uz postojanje, nema ljutnje, misli su mu smirene, ne drži se ni prošlog ni onoga što još nije došlo, sve vidi kao prazno, bez latentnih sklonosti i svih korena nečistoća. Svaki stih završava se refrenom „monah odbacuje staru kožu, kao što zmija odbacuje svoju staru kožu“. To je slavna pesma koja uči otp
46. Page 328–330 Dhaniya sutta: razgovor pastira Dhaniye i Bude Ovo je druga sutta Uraga-vagge; to je razgovor u parovima stihova između pastira Dhaniye i Bude. Dhaniya se hvali sigurnošću svog života: ima kuvan pirinač i mleko, dobro pokrivenu kolibu i spremnu vatru, vernu ženu, zdravu decu i mnogo krava, pa izaziva kišu da pada, jer mu ništa ne može naškoditi. Buda u svakom stihu odgovara da on nema besa, da mu je um oslobođen, da ne zavisi ni od čega i da se više neće vraćati u materinu utrobu. U kraju koji se pojavljuje na ovoj stranici, velika kiša pada
47. Page 331–339 Khaggavisāṇa sutta Stranica 331 počinje završnim stihovima Dhaniya sutte, nastavkom s prethodne stranice: kratkom razmenom između Māre i Bude o tome da se onaj ko ima decu i imetak zbog njih i raduje i tuguje, a onaj ko nema veza oslobođen je i jednog i drugog. Zatim počinje Khaggavisāṇa sutta, duga pesma u slavu usamljenog lutanja poput roga nosoroga (eko care khaggavisāṇakappo), s raznim poređenjima: jelen u šumi koji slobodno pase, izukrštani izdanci bambusa, lav koji se ne plaši zvuka, vetar koji se ne zapliće
48. Page 340–343 Kasibhāradvāja sutta Brahman Kasibhāradvāja, koji ore i seje pirinač, izaziva Budu: on ore i seje pa tek onda jede, pa bi i Buda trebalo da čini isto. Buda odgovara da i on ore i seje, ali u Dhammi: vera je seme, mudrost jaram i plug, stid je rukunica pluga, svesnost je raonik i štap za teranje, a energija je vol koji vodi do besmrtnog ploda. Brahman, pun poverenja, želi da mu ponudi pirinač kuvan u mleku, ali Buda odbija hranu dobijenu recitovanjem stihova i savetuje da je ponudi nekome ko je dostojan darova. Kada
49. Page 344–345 Cunda sutta Cunda, sin kovača, pita Budu koliko vrsta asketa postoji u svetu. Buda odgovara da postoje četiri vrste: pobednik puta (maggajina), učitelj puta (maggadesaka), onaj ko živi na putu (maggajīvī) i onaj ko kvari put (maggadūsī), a to je prevarant koji lukavo skriva svoje zlo, ali se pretvara da je vrlina. Podrobno objašnjava odlike svake vrste i uči da mudar laički sledbenik koji razume te četiri razlike neće izgubiti veru čak ni kada vidi monaha koji se loše ponaša, jer ono što je čisto ne treba m
50. Page 346–348 Parābhava sutta Jedno božanstvo noću dolazi Budi i pita o „vratima propasti“ (parābhavato mukhaṃ). To je niz od dvanaest pitanja i odgovora, od kojih svaki navodi odliku koja vodi čoveka u propast: mrzeti Dhammu, a voleti ono što je suprotno Dhammi; družiti se s budalama; lenjost i sklonost besu; ne izdržavati ostarele roditelje; lagati i obmanjivati askete i brahmane; škrtost, imati imetak, a jesti sam; oholost zbog roda ili bogatstva; biti ženskaroš, pijanica i kockar; preljuba; ljubomora prema bračnom drugu
51. Page 349–352 Vasala sutta Dok je Buda bio u prošnji, brahman Aggikabhāradvāja, obožavalac vatre, nazvao ga je „odmetnikom“ (vasala). Buda ga je pitao da li zna prave odlike odmetnika. Pošto brahman nije znao, zamolio je da čuje Dhammu. Buda je izložio više od dvadeset odlika odmetnika, kao što su bes i zlopamćenje, lukavstvo i prevara, povređivanje bića, krađa, bežanje od duga, lažno svedočenje, preljuba s tuđom ženom, neizdržavanje roditelja, obmanjivanje asketa i brahmana i hvalisanje vrlinama koje čovek zapravo nema.
52. Page 353–354 Metta sutta (u Uraga-vaggi) Stranica 353 počinje završetkom Vasala sutte, pre Metta sutte, koja je deo Uraga-vagge. Sutta govori o odlikama onoga ko je vešt u dobru i želi da dostigne stanje mira: sposobnost, čestitost, blagost, zadovoljnost, lako izdržavanje, malo obaveza, obuzdana čula, skromnost, nevezanost za porodice i nečinjenje ni najmanjeg zla koje bi mudri mogli prekoriti. Suština je želja da sva bića budu srećna i bezbedna, bila mala ili velika, duga ili kratka, vidljiva ili nevidljiva, bliska ili daleka, rođena
53. Page 355–358 Hemavata sutta Stranica 355 počinje završnim stihom Metta sutte: onaj ko je utemeljen u dobronamernosti i ne drži se gledišta više se ne vraća u materinu utrobu. Zatim sledi razgovor dvojice yakkha, Sātāgire i Hemavate, u noći punog meseca, o tome da li da odu Budi. Njih dvojica jedan drugog redom ispituju o Budinim odlikama: da li mu je um postojan prema svim bićima, da li ne uzima ono što nije dato, da li ne laže, da li nije strastan prema čulnim zadovoljstvima, da li je okončao mentalne mrlje i nema novog p
54. Page 359–361 Āḷavaka sutta Žestoki yakkha Āḷavaka naređuje Budi da izađe iz njegovog boravišta i uđe u njega, više puta zaredom, da bi ga iskušao; Buda svaki put mirno postupa kako mu je rečeno. Na kraju yakkha preti da će mu, ako ne odgovori na pitanja, poremetiti um, rascepiti srce i baciti ga preko reke Gange. Buda kaže da niko na svetu ne može to da mu učini i poziva ga da pita. Yakkha pita koje je bogatstvo najbolje, šta donosi sreću, koji je ukus najslađi i koji je život najbolji. Buda odgovara da je vera najbolje b
55. Page 362 Vijaya sutta Ova sutta je promišljanje tela radi slabljenja vezanosti za telesni oblik. Objašnjava da su sva kretanja, savijanja i ispružanja samo pokreti tela sačinjenog od kostiju i tetiva, obavijenog kožom, a iznutra punog creva, unutrašnjih organa i raznih tečnosti koje stalno cure iz devet otvora. Čak je i glava puna mozga, koji neznalice pogrešno smatraju lepim. Kada čovek umre, telo nabrekne i pomodri, bačeno na groblje da ga jedu psi, šakali i crvi. Mudar monah koji čuje ove Budine reči potpuno razum
56. Page 363–366 Muni sutta (kraj Uraga-vagge) Sutta opisuje odlike istinskog mudraca (muni): opasnost nastaje iz bliskosti i vezanosti, nečistoća iz vezanosti za prebivalište, pa mudrac nije vezan i ne prianja; ne dozvoljava da ponovo nikne ono što je iščupano, tj. žudnja; pobedio je sve, sve spoznao, ne prlja ga nijedna pojava, oslobođen je okončanjem žudnje; nepokolebljiv je pred pohvalom i pokudom, kao lav koji se ne plaši zvuka, kao vetar koji se ne zapliće u mrežu, kao lotos koji se ne kvasi vodom. Poredi se da se ukućanin koji mora da
57. Page 368–371 Ratana sutta (početak Cūḷa-vagge) Stranica 367 je početak Cūḷa-vagge, drugog poglavlja Suttanipāte, a Ratana sutta je njena prva sutta. To je poznata zaštitna recitacija koja poziva sva bića, na zemlji i u vazduhu, da se okupe i srećnog srca slušaju Dhammu, i da štite ljude koji im prinose darove. Zatim se iznova slave vrline Tri dragulja, s refrenom „ovo je uzvišeni dragulj u Budi / Dhammi / Saṅghi; po ovoj istini neka bude dobrobit“. Opisuju se vrline Bude kome nema ravnog, Dhamma, tj. sabranost i uzvišeni put i plodovi, i zaj
58. Page 372–374 Āmagandha sutta Asketa Kassapa kaže da jede samo proso, plodove i korenje stečene po Dhammi, pa u njemu nema „āmagandhe“ (smrada sirovog, nečistoće), za razliku od onih koji jedu pirinač pripremljen s mesom ptica. Buda mu prigovara da on sam zapravo jede pirinač s mesom ptica, a ipak tvrdi da je bez nečistoće, i objašnjava da prava āmagandha nije jedenje mesa, već ubijanje, krađa, laganje i obmana, seksualni prestup, okrutnost, škrtost, bes, oholost i druženje s lošim ljudima. To je prava nečistoća, a ne meso k
59. Page 375 Hiri sutta Ova kratka sutta razlikuje pravog prijatelja od lažnog. Lažni prijatelj tvrdi da je prijatelj, ali izbegava da deli težak posao ili nevolju; lepo govori, ali ne čini ono što kaže, i mudri prepoznaju da nije pravi prijatelj. Pravi prijatelj je uvek pažljiv, ne sumnjiči i ne traži greške, na njega se može osloniti i imati poverenja kao dete koje spava na majčinim grudima, i niko ga ne može podstreknuti na razdor. Na kraju sutta hvali one koji su okusili ukus osame i mira: slobodni su od nemira i z
60. Page 376–377 Maṅgala sutta Jedno božanstvo noću dolazi Budi i pita šta je najviši blagoslov, jer su deve i ljudi dugo razmišljali i raspravljali o tome šta je blagoslov u životu. Buda redom navodi 38 blagoslova: počevši od nedruženja s budalama, druženja s mudrima i poštovanja onih koji su dostojni poštovanja, života na prikladnom mestu, zasluga učinjenih ranije, ispravnog usmeravanja sebe, velike učenosti i veština, izdržavanja roditelja i porodice, davanja, življenja po Dhammi, uzdržavanja od zla i poroka, skromnosti i
61. Page 378–379 Sūciloma sutta Dva yakkha, Khara i Sūciloma (onaj čije su dlake kao igle), prolaze blizu Bude u Gayi. Khara se pita da li je onaj koji tu sedi pravi asketa ili samo lažni asketa. Sūciloma zato prilazi i telom se gura uz Budu da ga iskuša. Buda pomera telo u stranu. Yakkha tada preti da će mu nauditi ako ne odgovori na pitanja. Buda mirno odgovara, kao u slučaju Āḷavake, da niko ne može to da mu učini. Yakkha pita odakle potiču strast, mržnja, nezadovoljstvo, zadovoljstvo i ježenje kože, kao i razne misli. Buda
62. Page 380 Dhammacariya sutta (Naslov sutte pojavljuje se na kraju 379. stranice, posle Sūciloma sutte, ali je glavni sadržaj na 380. stranici.) Ova sutta upozorava da spoljašnji odlazak iz doma u beskućništvo ne jemči da je neko zaista onaj ko živi po Dhammi i svetim životom. Monah koji je svadljiv, voli da povređuje i koga je obuzela zabluda ne razume ni Dhammu koju je Buda izložio, iako ju je čuo; on ide putem ka paklu i posle smrti pati, kao jama s izmetom puna nečistoće koju je teško očistiti. Zato Buda uči da čista zaj
63. Page 381–385 Brāhmaṇadhammika sutta Nekoliko ostarelih, veoma imućnih brahmana iz Kosale pita Budu da li današnji brahmani još žive po običajima drevnih brahmana. On kaže da ne, i izlaže običaje drevnih brahmana: bili su obuzdani, praktikovali askezu, napuštali pet vrsta čulnih zadovoljstava; nisu imali stoku, zlato ni srebro, već im je bogatstvo bilo recitovanje svetih stihova; živeli su od hrane koju su im drugi davali s verom, ne tražeći; bili su poštovani od kraljeva i naroda zbog svojih vrlina; u mladosti su četrdeset osam go
64. Page 386–387 Nāvā sutta (Nāvāsuttaṃ) – O čamcu Ova sutta poredi druženje s mudrim i mnogo učenim čovekom s prelaskom reke u čamcu kojim upravlja vešt krmanoš, koji može bezbedno prevesti i druge na drugu obalu. Suprotno tome je onaj ko se druži s budalama i ne zna Dhammu: on je kao čovek koji skoči u brzu struju i biva odnesen, pa ne može spasti ni sebe ni druge. Buda uči da treba prići dobrim ljudima koji su mudri i mnogo učeni, da bi se razumeo smisao Dhamme i na kraju dostigla sreća.
65. Page 387–389 Kiṃsīla sutta (Kiṃsīlasuttaṃ) – Kakvom vrlinom Postavlja se pitanje kakvu vrlinu, ponašanje i dela čovek treba da ima da bi dostigao najviši cilj. Buda izlaže odlike onoga ko je utemeljen u Dhammi: poštuje starije, ne zavidi, s poštovanjem sluša Dhammu, raduje se Dhammi i napušta drskost, podsmevanje, lukavstvo i oholost. Upozorava da onaj ko je nagao i nepažljiv ne napreduje ni u mudrosti ni u znanju. Završava se pohvalom onih koji se raduju Dhammi koju su izložili plemeniti, jer postižu uspeh telom, govorom i umom.
66. Page 389 Uṭṭhāna sutta (Uṭṭhānasuttaṃ) – Ustanite Ovo su kratki stihovi koji podstiču da se ustane i vežba, da se ne spava nepažljivo kao onaj ko je pogođen strelom, a ipak može da spava. Upozoravaju da se ne dozvoli kralju smrti da nepažljive namami u svoju vlast. Uče da se požuri da se pređe žudnja koja vezuje pre nego što prilika prođe, jer oni koji propuste trenutak tuguju u paklu. Završava se ukazivanjem da je nepažnja prašina i da strelu nečistoća treba izvući marljivošću i znanjem.
67. Page 390 Rāhula sutta (Rāhulasuttaṃ) Buda redovno daje savete Rāhuli, koji mu je i sin i učenik. Pita ga da li još poštuje mudre, a zatim ga uči da napusti pet vrsta čulnih zadovoljstava, da se druži s dobrim prijateljima, da boravi na mirnom i osamljenom mestu i da zna meru u hrani i četiri potrepštine. Naglašava obuzdanost u pātimokkhi i u pet čula, razvijanje meditacije o neprivlačnosti radi napuštanja strasti i razvijanje sabranosti bez znakova (animitta) radi iskorenjivanja latentne sklonosti ka uobraženosti, sve do mira.
68. Page 391–394 Vaṅgīsa sutta ili Nigrodhakappa sutta (Vaṅgīsasuttaṃ) Vaṅgīsa se pita da li je njegov učitelj-zaređivač, stariji monah Nigrodhakappa, koji je nedavno umro, dostigao konačnu nibbānu, pa pita Budu lepim stihovima i moli ga da to objavi pred zajednicom monaha. Buda odgovara da je Nigrodhakappa presekao tok žudnje za imenom-i-oblikom koji se dugo taložio i potpuno prešao rođenje i smrt. Čuvši to objavljivanje, Vaṅgīsa se ispunjava dubokim poverenjem i hvali svog učitelja što je uspeo da preseče veoma snažnu zamku smrti.
69. Page 395–398 Sammāparibbājaniya sutta (Sammāparibbājaniyasuttaṃ) Neko pita Budu kakav treba da bude monah koji ispravno praktikuje. Buda odgovara nizom stihova s refrenom „sammā so loke paribbajeyya“ (takav monah bi ispravno lutao svetom), navodeći razne odlike: napušta praznoverje o predznacima i znamenjima, napušta strast i prema ljudskim i prema božanskim čulnim zadovoljstvima, napušta bes i škrtost, ne prianja uz upadhi, okončao je mentalne mrlje i uobraženost, i ima mudrost koja zna prestanak tvorevina. To je opis vrlina potpuno oslobođenog monaha kroz n
70. Page 398–405 Dhammika sutta (Dhammikasuttaṃ) i kraj Cūḷa-vagge Laički sledbenik Dhammika, zajedno sa 500 laičkih sledbenika, pita Budu kako dobar učenik, bilo zaređen ili ukućanin, treba da postupa kako dolikuje. Buda izlaže pouku za monahe, kao što je da ne idu unaokolo u neprikladno vreme, da idu u prošnju u pravo vreme, da ne brbljaju i ne kude druge, a zatim izlaže dužnosti ukućana: da drže pet pravila, da na dane uposathe preuzimaju osam pravila, da izdržavaju majku i oca i da se bave ispravnom trgovinom. Završava se sažimajućim stihom (uddāna) koji na
71. Page 405–407 Pabbajjā sutta (Pabbajjāsuttaṃ), početak trećeg poglavlja, Mahā-vagge Mahā-vagga počinje pričom o odlasku princa Siddhatthe u beskućništvo: on je video da je kućni život skučen i prašnjav, a da je život beskućnika otvoren prostor, pa je napustio dom i pročistio telo i govor. Kada je otišao u prošnju u Rājagahu, kralj Bimbisāra je video njegovu dostojanstvenu pojavu i poslao glasnike da ga prate, dok nisu otkrili da boravi na brdu Paṇḍava. Kralj Bimbisāra je lično otišao k njemu i pitao ga za poreklo, a on je odgovorio da je iz roda Sakya i da je otišao u beskućniš