„Na isti način, monasi, lutalice koji su sledbenici drugih tradicija, pošto su slepi, bez očiju, ne znaju šta je za njih korisno, šta je za njih štetno, ne znaju šta je istina, ne znaju šta nije istina. I tako se svađaju i prepiru, duboko su podeljeni, ranjavaju jedni druge rečima kao bodežima, govoreći: „Ovakva je istina, nije takva istina; nije takva istina, ovakva je istina!” Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: „Neki su askete i brahmani, čini se, toliko vezani za svoja gledišta; čvrsto ih se držeći, svađaju se, nalik ljudima koji vide samo jednu stranu.” Sledbenici drugih tradicija II Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. U isto vreme je u Sāvatthīju boravilo i mnoštvo asketa, brahmana i isposnika drugih tradicija, sa različitim nazorima, različitim uverenjima, različitim naklonostima, oslanjajući se na različita gledišta. Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: „Sopstvo i svet su večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.” Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: „Sopstvo i svet nisu večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.” Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: „Sopstvo i svet i jesu i nisu večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”