Jednom je Blaženi boravio kraj Gaye, na Gaya brdu. A u Gayi je mnogo asketa sa punđom u sred zime, dok je padao sneg, izranjalo iz reke, uranjalo u reku, izranjalo i uranjalo u reku, škropili jedni druge vodom i prinosili svetu vatru (misleći): „Ovim se pročišćujemo!” Blaženi vide to mnoštvo asketa, što su u sred zime, dok je padao sneg, izranjali iz reke, uranjali u reku, izranjali i uranjali u reku, škropili jedni druge vodom i prinosili svetu vatru (misleći): „Ovim se pročišćujemo!” Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: „Vodom se niko ne pročisti, a mnogo je onih što se kupaju ovde. U kome je istina, u kome Dhamma, tek taj je čist, taj je brahman.” Poduka Bāhiyi Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. U isto vreme je Bāhiya, asketa s ogrtačem od kore drveta, živeo kraj Suppārake, na obali okeana. Tu je bio poštovan i obožavan, divili su mu se, klanjali i cenili ga, obezbeđivali sve što mu je neophodno: ogrtači, hrana, smeštaj i lekovi. I tako, dok je asketa Bāhiya jednom boravio u osami, ovakva misao mu se javi: „Ja sam jedan među onima na ovome svetu koji su probuđeni ili su stupili na stazu probuđenja.”