„Pitam munija, s obiljem mudrosti, koji je na drugu obalu stigao, nibbānu dosegao, čvrst: kad dom svoj napusti, užitke čula za sobom ostavi, kako monah u svetu ovom da živi pravo beskućništvo?” „Za koga su sva znamenja bez značaja”, (reče Blaženi), ”čudesa razna, snovi ili pak neki drugi znaci, kad ukloni sve što sa takvim praznoverjem ide, tek tada monah živi pravo beskućništvo. Neka napusti strast za užicima čula, kako ovozemaljskim, tako i nebeskim; nadišavši ovaj život i proniknuvši u Učenje; tek tada on živi pravo beskućništvo. Ostavivši iza sebe reči što ljude dele, neka od sebe odbaci bes i tvrdičluk; kada napusti svaku privlačnost i odbojnost, tek tada on živi pravo beskućništvo.