„Pa šta misliš, Nanda, ko je lepšeg oblika, privlačniji i zanosniji, ona Sakyanka, najlepša devojka u zemlji, ili ovih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi?” „Kao unakažen majmun, poštovani gospodine, kojem su odsečene uši i nos, tako izgleda ona Sakyanka, najlepša devojka u zemlji, naspram ovih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi. Nije im ni do kolena, nije im ni do članaka, zapravo to dvoje se ne može ni porediti!” „Raduj se, Nanda, raduj se, Nanda! Garantujem ti da ćeš jednog dana biti među ovih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi.” „Ako mi Blaženi garantuje da ću jednoga dana biti među ovih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi, tada ću s velikom radošću životi u celibatu, predvođen Blaženim.” Na to Blaženi uze za ruku poštovanog Nandu i hitro, kao kada bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, obojica nestadoše među božanstvima na Tāvatimsa nebu i nađoše se u Đetinom gaju. I dočuše monasi: „Izgleda da poštovani Nanda živi u celibatu radi nebeskih nimfi. Izgleda da mu je Blaženi garantovao kako će jednog dana biti među njima.” Onda monasi kojima je poštovani Nanda bio okružen počeše ovako da ga ismevaju: „Izgleda da je ovaj Nanda unajmljen, izgleda da je ovaj Nanda potkupljen. Živi u celibatu radi nebeskih nimfi. Izgleda da mu je Blaženi garantovao kako će jednog dana biti među njima.”