„Monasi, zašto pravite takvu galamu, veliku buku, kao da se ribari vraćaju iz lova sa velikom lovinom?” Kad ovo bi rečeno, poštovani Yasođa se obrati Blaženom: „Gospodine, ovih petsto monaha pristigoše u Sāvatthī da vide Blaženoga. Dok su se pozdravljali sa monasima domaćinima, pripremali sebi mesto za boravak i odlagali svoje ogrtače i prosjačke zdele, pravili su galamu, veliku buku.” „Odlazite, monasi. Produžite svojim putem. Nemojte boraviti u mojoj blizini.” „Dobro, gospodine”, odgovoriše monasi, te ustadoše sa svojih mesta, pokloniše se, pa pazeći da im Blaženi ostane sa desne strane, otidoše. Onda raspremivši svoja boravišta, uzeše ogrtače i prosjačke zdele, te otidoše dalje zemljom Vađi. Pošto su lutali među Vađijima, stigoše i do reke Vagamude. Tamo, na obali reke Vagamude napraviše sebi skloništa od lišća i tu se zadržaše da provedu period monsuna. Onda se poštovani Yasođa obrati monasima dok su započinjali sezonu monsuna: „Prijatelji, Blaženi nas je uputio dalje, želeći nam dobro, za našu dobrobit, iz naklonosti i saosećanja. Proživimo, prijatelji, ovaj period tako da Blaženi bude zadovoljan našim načinom života.” „Da, prijatelju”, odgovoriše monasi poštovanom Yasođi. I tako, boraveći u meditaciji, povučeni, marljivi, predani i odlučni, svaki od njih postiže trovrsno znanje, još tokom tog perioda monsuna. A Blaženi, zadržavši se u Sāvatthīju koliko je želeo, krete dalje put Vesālija. Idući tako od sela do sela, stigao je na kraju u Vesali i zadrža se u Velikom gaju, u dvorani sa šiljastim krovom.