Ali dopusti mi, prinče, da te još nešto pitam, a ti dgovori kako misliš da treba. Šta misliš, prinče, kad bi ljudi uhvatili lopova na delu i doveli ti ga s rečima: ’Visočanstvo, ovog smo lopava uhvatili na delu; kaznite ga na način na koji želite.’ A ti bi im odgovorio: ’U tom slučaju, ovom čoveku čvrsto vežite ruke pozadi, obrijte mu glavu i povedite unaokolo uz zvukove bubnjeva, iz ulice u ulicu, od jednog do drugog raskršća, pa onda kroz južnu kapiju odvedite južno od grada do gubilišta i tamo mu odrubite glavu!’ ’U redu,’ odgovore oni i odvedu ga do gubilišta. Da li bi tamo lopov mogao da odloži pogubljenje rečima: ’Gospodo dželati, u tom i tom selu ili gradu imam prijatelje i poznanike, članove porodice i rođake. Sačekajte da odem da ih vidim, pa ću se vratiti’ ili bi mu oni odrubili glavu dok još tako brblja.” „Lopov ne bi mogao da odloži pogubljenje na taj način. Dželati bi mu odrubili glavu dok još tako brblja.” „Dakle, prinče, čak ni običan lopov ne bi mogao da napusti dželate. „A šta tek reći za one koji ubijaju živa bića, kradu, čine preljubu, lažu, ogovaraju, vređaju i naklapaju, gramzivi su, puni zlovolje i pogrešnih gledišta, pa se posle sloma tela, posle smrti, preporode u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu. Mogu li oni da kažu čuvarima pakla: ’Gospodo čuvari pakla, sačekajte da odem mog gospodara Pāyāsija i dojavim mu: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’?” Na osnovu toga se, prinče, može zaključiti: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’.”