Onda, monasi, kralj Bandhuma, te brahmane koji proriču sudbinu darova novom odećom i obilato ugosti. Zatim odredi negovateljice za mladog princa Vipassija. Jedna ga je dojila, druga kupala, treća prepovijala, a četvrta u krilu držala. Od kada se rodio, iznad princa Vipassija bio je i danju i noću razapet zastor: ’Neka hladnoća, vrelina, travke, prašina ili rosa ne naškode princu!’ Od samog rođenja princ je bio drag i omiljen među ljudima, baš kao što su to plavi vodeni ljiljan ili ružičasti i beli lotos. I svako ga je rado držao u krilu. Monasi, princ Vipassī je od rođenja imao prijatan, lep, umilan i veseo glas. Baš kao što je glas karavīke iz Himalaja prijatan, lep, umilan i veseo, takav je bio i glas princa Vipassija. Zahvaljujući svojoj kammi, princ Vipassī je od rođenja imao duhovno oko, kojim je bio u stanju da vidi na kilometar unaokolo i danju i noću. Princ Vipassī je gledao bez treptanja, poput božanstava na nebu trideset trojice. I upravo zato što uopšte nije treptao, dobio je ime Vipassī.