’Mentalno-materijalno je uzrok svesti’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti: Ako svest ne bi imala uporište u mentalno-materijalnom, da li bi se nastanak ovog okeana patnje – budućih rođenja, starenja i smrti – bilo gde moglo uočiti?” „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.” „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov svest, dakle mentalno-materijalno. Samo dotle postoje rođenje, starost, smrt, raspadanje i ponovno rađanje. Samo dotle postoji put označavanja, samo dotle put jezika, samo dotle put opisivanja, samo dotle područje mudrosti, samo dotle se krug preporađanja nastavlja tako da je moguće pronaći stanje bivanja, dakle postoji mentalno-materijalno zajedno sa svešću.

2. Opis sopstva

Ānanda, kada neko opisuje sopstvo, na koje načine ga opisuje? Opisuje sopstvo tako da ima materijalni oblik i kao ograničeno: ’Moje sopstvo je materijalno i ograničeno je.’ Ili ga opisuju tako da ima materijalni oblik i kao neograničeno: ’Moje sopstvo je materijalno i neograničeno je.’ Opisuje sopstvo tako da nema materijalni oblik i kao ograničeno: ’Moje sopstvo je nematerijalno i ograničeno.’ Ili ga opisuju tako da nema materijalni oblik i kao neograničeno: ’Moje sopstvo je nematerijalno i neograničeno je.’ Ānanda, uzmimo onoga ko opisuje sopstvo tako da ima materijalni oblik i ograničeno je. On takvo sopstvo opisuje tako kao da postoji samo u sadašnjosti ili ga opisuje tako kao da postoji samo u budućnosti ili razmišlja: ’Iako ono nije takvo, ja ću s epostarati da takvo postane’. Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da sopstvo ima materijalni oblik i da je ograničeno leži u osnovi ovakvog razmišljanja.