I dok je tu boravio, javiše se oštri bolovi u Blaženom, toliko snažni da je bio na ivici smrti. Blaženi ih umiri tako što je ustalio svesnost i jasno razumevanje, tako da nije njima bio pometen. Onda se u Blaženom javi misao: „Ne bi mi priličilo ako bih ušao u konačno oslobođenje, a da prethodno to ne najavim svojim pratiocima i monaškoj zajednici. Kako bi bilo ako bih, svojom energijom umirivši bolove, još neko vreme produžio život?” Blaženi tako i učini. I bolovi u Blaženom se umiriše. Kada su se bolovi umirili, izašavši iz bolova, oporavivši se od bolesti, Blaženi izađe iz svog boravišta i sede na unapred pripremljeno mesto u hladu. A Ānanda dođe do njega, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: „Vidim, poštovani gospodine, da vam je bolje, vidim da možete da podnesete bolove. Ali isto tako vidim da je telo Blaženog slabo i iznureno. Zbog bolesti Blaženog ja sâm sam bio pometen, nisam jasno video stvari. Ali uteha mi beše da Blaženi neće ući u konačno oslobođenje pre nego što se obrati monaškoj zajednici.”