Jednom davno živeo je kralj po imenu Disampati. I imao je brahmanskog savetnika po imenu Govinda. Imao je i sina po imenu Reṇu, a sin brahmana Govinde bio je Đotipāla. I tako su Reṇu i Đotipāla, zajedno sa još šest plemića, činili grupu od osam prijatelja. No, posle izvesnog vremena brahman Govinda preminu. Kralj Disampati je bio ophrvan tugom, te reče: „Ah, upravo kad sam sve svoje dužnosti predao u ruke brahmanu Govindi i prepustio se uživanjima u zadovoljstvima pet čula, upravo tada je brahman Govinda preminuo!” Kada je ovo bilo izgovoreno, mladi princ Reṇu reče kralju Disampatiju: „Vaše visočanstvo, ne tugujte toliko nad smrću brahmana Govinde. Tu je njegov sin Đotipāla, koji oca nadmašuje u mudrosti. U čemu god je brahman Govinda bio u stanju da vas savetuje, u tome će biti u stanju da vas savetuje i mladi Đotipāla.” „Zaista tako misliš, moj prinče?” „Da, vaše visočanstvo.”

6. Priča o velikom pastiru