Na čiju god sofu Brahma Sanaṅkumāro da sedne, to božanstvo biva obuzeto velikim ushićenjem, biva obuzeto velikom srećom. Baš kao što plemeniti kralj, valjano pomazan, na dan krunisanja biva obuzet velikim ushićenjem, biva obuzet velikom srećom, isto tako na čiju god sofu Brahmā Sanaṅkumāro da sedne, to božanstvo biva obuzeto velikim ushićenjem, biva obuzeto velikom srećom. Onda Brahmā Sanaṅkumāra za sebe uze grublji oblik, pojavi se u obliku mladog Pañćasikhe, i tako se pojavi božanstvima trideset trojice. Izdigavši se, sedeo je u vazduhu ukrštenih nogu. Baš kao što bi snažan čovek mogao sedeti ukrštenih nogu na dobro postavljenoj sofi ili na ravnoj zemlji. Onda Brahma Sanaṅkumāra, izdigavši se u u vazduh i sedeći tu ukrštenih nogu, obrati im se ovim stihovima: „O kako se raduju božanstva trideset trojice, zajedno sa prvim među njima; oni slave Tathāgatu i izvrsnosti njegovog učenja. Vide novopridošla božanstva, prekrasne puti i blistava; proživevši život svetački pod Srećnim, ona na ovo mesto pristigoše. Druge oni nadmašuju, lepotom, slavom i životnim vekom; Ovde su istaknuti učenici onoga čija mudrost je bezmerna. Videvši to, božanstva se raduju, zajedno sa prvim među njima; oni slave Tathāgatu i izvrsnosti njegovog učenja.