„Iako poštovani Kassapa tako tvrdi, moje je mišljenje je još uvek: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.” Ali, prinče, postoji li neki argument kojim bi dokazao svoje reči?” „Poštoji, poštovani.” „A koji bi to bio, prinče?” „Poštovani Kassapa, ja imam prijatelje i poznanike, članove porodice i rođake koji se uzdržavaju od ubijanja živih bića, krađe, preljube, laganja, vređanja, naklapanja i ogovaranja, nisu gramzivi su, nisu puni zlovolje i pogrešnih gledišta. Kasnije se oni razbole, snađu ih muke i teške bolesti. I kada znam da se neće opraviti od bolesti, odem do njih i kažem im: ’Ima asketa i brahmana koji zastupaju ovako učenje, ovakvo gledište: „Oni koji se uzdržavaju od ubijanja živih bića, krađe, preljube, laganja, vređanja, naklapanja i ogovaranja, nisu gramzivi su, nisu puni zlovolje i pogrešnih gledišta, takvi se posle sloma tela, posle smrti, preporađaju na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.”