Zbirka dugih govora: Veliki odeljak

ฉบับแปลเซอร์เบีย · Sutta Piṭaka — The Basket of Discourses · Volume 10 · 386 pages

Summarised by AI from the whole volume (55 topics) — click to jump to where a topic begins.

Page 1–12 Sedam Buda prošlosti i sadašnjosti (početak Mahāpadāna sutte) Buda u Jetavani priča monasima o sedam Buda, od prošlih do njega samog: Vipassī, Sikhī, Vessabhū, Kakusandha, Koṇāgamana, Kassapa i Gotama. Govori o eonu u kojem se svaki pojavio, njegovoj kasti, rodu, dužini života, drvetu probuđenja, paru glavnih učenika, broju okupljanja Saṅghe, ličnom pratiocu, ocu i majci i prestonici svakog od njih. Monasi su se divili tome kako Tathāgata može da se seća priča o Budama prošlosti. Buda objašnjava da je to zato što je sopstvenom mudrošću pronikao u „element
Page 13–23 Čuda začeća i rođenja bodhisatte Vipassīja i 32 obeležja velikog čoveka Sadržaj prikazuje „pravilnost“ (dhammatā), to jest prirodni zakon koji se svaki put isto odvija kada bodhisatta napusti nebo Tusita i začne se u majčinoj utrobi: svetlost se širi kroz deset hiljada svetskih sistema, četiri boga ga štite, majka drži čistu moralnost i ne gaji čulnu želju prema drugim muškarcima, vidi sina u utrobi kao dragulj u providnoj tkanini, nosi trudnoću punih 10 meseci i rađa stojeći bez bola, a dete napravi 7 koraka i izgovori bikovski govor (āsabhivācā) proglašavajući svo
Page 24–34 Četiri božanska glasnika i odlazak princa Vipassīja u beskućnički život Princ Vipassī dobija ime i odrasta u izobilju i sreći u palatama za tri godišnja doba. Odlazeći redom u vrt, susreće starca, bolesnika i mrtvaca, pa se potresa shvativši da ni on sam ne može izbeći starost, bolest i smrt. Najzad, četvrti put, susreće asketu koji je napustio dom i stiče poštovanje prema životu beskućnika, pa odlučuje da i sam napusti dom. Osamdeset četiri hiljade stanovnika prestonice Bandhumatī napuštaju dom sledeći ga. Ova priča odražava načelo da je suočavanje sa istinama živo
Page 35–40 Bodhisatta Vipassī razmatra uslovljeno nastajanje i dostiže probuđenje Posle napuštanja doma bodhisatta Vipassī se povlači iz zajednice i boravi sam. Razmatra kako su sva bića u svetu podložna rođenju, starenju i smrti, kružeći beskrajno, ne znajući izlaz iz patnje. Zato mudrim promišljanjem (yoniso manasikāra) traga za uzrokom unazad kroz lanac uslova: od starosti i smrti unazad do rođenja, postajanja, prianjanja, žudnje, osećaja, kontakta, šest čulnih baza, imena-i-oblika i svesti, sve dok ne otkrije da svest i ime-i-oblik zavise jedno od drugog u krugu. Vidi i n
Page 41–45 Veliki Brahma moli Budu Vipassīja da poučava Dhammi Posle probuđenja Buda Vipassī razmišlja da je Dhamma koju je ostvario duboka i teško razumljiva bićima koja uživaju u nečistoćama, pa oseća oklevanje da je poučava. Veliki Brahma to sazna umom i dolazi da ga zamoli da poučava Dhammi radi bića sa malo prašine u očima. Buda posmatra svet okom Bude i vidi da bića imaju više ili manje nečistoća, kao lotosi u jezeru – neki potopljeni pod vodom, neki na površini, a neki izdignuti iznad vode – pa odlučuje da poučava Dhammi radi svih bića. Postoji razgo
Page 46–55 Poučavanje princa Khaṇḍe i Tisse i slanje učenika da šire učenje Buda Vipassī bira princa Khaṇḍu i Tissu, sina kraljevskog sveštenika, kao prve kojima će poučavati Dhammu, u Khema jelenskom parku kraj prestonice Bandhumatī, postepenim govorom (anupubbīkathā) i Četiri plemenite istine. Obojica ostvaruju Dhammu kao ulaznici u tok i traže zamonašenje. Potom još osamdeset četiri hiljade stanovnika grada i osamdeset četiri hiljade onih koji su ranije napustili dom sledeći ga takođe slušaju Dhammu i ostvaruju je, uništivši otrove uma. Kada je u prestonici Bandhumat
Page 56–64 Mahāpadāna sutta (završetak) Završetak sutte u kojoj Buda govori o Budi Vipassīju, Budi prošlosti iz davnog eona. Priča kako je Buda Vipassī svakih šest godina recitovao Pātimokkhu pred zajednicom monaha, uz stihove koji su zajedničko učenje svih Buda: ne činiti nikakvo zlo, upotpuniti dobro i pročistiti um. Zatim Buda priča kako je jednom posetio bogove Čistih prebivališta (Suddhāvāsa), a ti bogovi su pripovedali o 6 Buda prošlosti (Vipassī, Sikhī, Vessabhū, Kakusandha, Koṇāgamana i Kassapa) sve do njega samog. On objašnja
Page 65–84 Mahānidāna sutta (o dubokom uslovljenom nastajanju) Ānanda kaže Budi da mu uslovljeno nastajanje, koje izgleda duboko, deluje lako razumljivo. Buda ga prekoreva i detaljno objašnjava zašto je uslovljeno nastajanje zaista duboko, prateći uslove unazad od starosti i smrti do rođenja, postajanja, prianjanja, žudnje, osećaja, kontakta, imena-i-oblika i svesti, pokazujući da sva patnja nastaje iz međusobno povezanih uzroka i uslova, a ne slučajno. Zatim objašnjava razne načine opisivanja „sopstva“ (attā), bilo kao obličnog ili bezobličnog, izlaže 7 st
Page 85–96 Mahāparinibbāna sutta, deo 1 (kralj Ajātasattu i Vajji, i uslovi nepropadanja) Početak najduže sutte ovog toma, o događajima iz poslednjeg perioda Budinog života. Počinje time što kralj Ajātasattu iz Magadhe namerava da napadne zemlju Vajji, pa šalje brahmana Vassakāru da u Rājagahi sazna Budino mišljenje. Buda odgovara posredno, izlažući 7 uslova nepropadanja (aparihāniyadhamma) koje je nekada poučio Vajjije da bi napredovali, a ne propadali – kao što su redovno i često okupljanje, poštovanje starijih i nenasilje jednih nad drugima. Brahman Vassakāra to tumači tako da se
Page 97–99 Mahāparinibbāna sutta, deo 2 (Sāriputtin lavlji rik u Nāḷandi) Na putu iz Rājagahe preko Ambalaṭṭhike do Nāḷande Sāriputta dolazi Budi i sa snažnim uverenjem izjavljuje da nijedan asketa ili brahman u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti neće imati višu mudrost probuđenja od Bude. Buda ga izazovno pita da li može da pronikne u umove svih Buda. Sāriputta odgovara da ne može, ali je siguran na osnovu „zaključivanja po Dhammi“ (dhammanvaya), to jest zaključivanja iz načela koje su svi Bude morali isto da slede: napustiti prepreke, učvrstiti temelje svesnosti
Page 100–105 Mahāparinibbāna sutta, deo 3 (Pāṭaligāma, nedostaci i koristi moralnosti i proročanstvo o gradu Pāṭaliputti) Buda stiže u selo Pāṭaligāma i poučava tamošnje sledbenike laike o 5 nedostataka onoga ko je bez moralnosti (gubitak imetka, loš glas, nesigurnost u društvu, smrt u zbunjenosti i odlazak u loše odredište) i 5 koristi onoga ko ima moralnost. Te noći božanskim okom vidi kako moćna božanstva zaposedaju mesta na kojima velikodostojnici Magadhe grade novi grad za odbranu od Vajjija, pa proriče da će taj grad procvetati kao glavni grad po imenu Pāṭaliputta, ali da će mu pretiti opasnost od vatre, vode
Page 106–107 Mahāparinibbāna sutta, deo 4 (Koṭigāma, izlaganje Četiri plemenite istine) Buda stiže u Koṭigāmu i poučava zajednicu monaha da su zbog nerazumevanja Četiri plemenite istine – patnje, njenog nastanka, njenog prestanka i puta – i on i monasi morali tako dugo lutati kroz ponovna rođenja u saṃsāri. Ali sada, kada su Četiri plemenite istine spoznate, žudnja koja vodi postajanju je presečena i nema više ponovnog rođenja. Značaj plemenitih istina naglašava u završnim stihovima.
Page 108–110 Mahāparinibbāna sutta, deo 5 (Nādika, početak Ogledala Dhamme) Buda stiže u selo Nādika. Ānanda ga pita o odredištu posle smrti mnogih sledbenika i sledbenica laika, monaha i monahinja koji su preminuli u tom selu. Buda redom objavljuje zasluge i duhovni stupanj svakog od njih, na primer ko je dostigao stanje arahanta, nepovratnika, jednom-povratnika ili ulaznika u tok. Kada Ānanda uvidi da je zamorno pitati za svakoga ponaosob, Buda kaže da će izložiti „Ogledalo Dhamme“ (dhammādāsa), načelo po kojem plemeniti učenik može sam da odredi sopstveni duhovni stu
Page 111 Završetak izlaganja o Ogledalu Dhamme (dhammādāsa) u selu Nādika Ova strana je završetak izlaganja koje je Buda održao Ānandi u selu Nādika. Buda sažima četiri svojstva po kojima plemeniti učenik može sam za sebe da utvrdi da je ulaznik u tok: nepokolebljivu veru u Budu, Dhammu i Saṅghu, i moralnost dragu plemenitima. To načelo naziva „Ogledalom Dhamme“ (dhammādāsa), kako bi Budini sledbenici mogli da ispitaju sopstveno duhovno stanje – da li su se oslobodili nižih svetova – bez potrebe da Buda svakome ponaosob to objavi.
Page 112–116 Dolazak u Vesāli, boravak u mangovom gaju kurtizane Ambapālī Buda putuje iz Nādike u Vesāli i boravi u mangovom gaju čuvene kurtizane Ambapālī. Poučava monahe da neprekidno održavaju svesnost i jasno razumevanje u svakom položaju tela. Ambapālī dolazi sa verom i poziva ga da sledećeg dana primi obrok. Kada su za to čuli Liccavi iz Vesālija, požurili su da preuzmu pravo na poziv, nudeći joj čak ogromno bogatstvo, ali ona se nije predomislila. Posle ponuđenog obroka Ambapālī je poklonila taj mangov gaj celoj zajednici monaha. To pokazuje da je budističko uč
Page 117–119 Kišna sezona u Veḷuvagāmi, teška bolest i pouka da se oslanja na sebe i na Dhammu Buda naređuje monasima da se raziđu i provedu kišnu sezonu oko Vesālija, gde im je poznato, a on sam provodi kišnu sezonu u Veḷuvagāmi. Tokom sezone teško se razboleo, gotovo na samrti, ali je naporom savladao bol, jer je smatrao da nije primereno da uđe u parinibbānu pre nego što se oprosti od Saṅghe. Kada je ozdravio, Ānanda mu je sa olakšanjem izrazio svoju radost, a Buda je tada izložio važno načelo: da sebe ne smatra vođom zajednice monaha, i da svako treba da sebi i Dhammi bude ostrvo i ut
Page 120–131 Svetilište Cāpāla, Māra traži parinibbānu i odricanje od životne sile Kod svetilišta Cāpāla blizu Vesālija Buda tri puta daje Ānandi jasan nagoveštaj da onaj ko je dobro razvio četiri osnove moći (iddhipāda) može poživeti čitav eon. Ali Ānandin um je bio pod uticajem Māre, pa ga nije zamolio da poživi duže. Kada je Ānanda otišao, Māra je došao i zatražio da Buda uđe u parinibbānu, pozivajući se na to da su četiri skupine sledbenika sada potpune, kako je Buda ranije izjavio. Buda je pristao da uđe u parinibbānu za tri meseca, a zatim se svesno i sa jasnim razumevan
Page 132–141 Buda prekoreva Ānandu i poslednja pouka o činiocima probuđenja u dvorani Kūṭāgāra Buda podseća Ānandu da je Māra već mnogo puta u prošlosti tražio da uđe u parinibbānu – kod Uruvele neposredno posle probuđenja i kod raznih svetilišta oko Rājagahe i Vesālija – ali Ānanda ga nijednom nije zamolio da poživi duže, iako mu je davao jasne nagoveštaje, pa kaže da je to Ānandin propust. Zatim odlazi u dvoranu Kūṭāgāra u Velikoj šumi (Mahāvana), naređuje da se okupe svi monasi koji žive oko Vesālija i izlaže 37 činilaca probuđenja (bodhipakkhiyā dhammā), skup učenja koja vode probuđen
Page 142–143 Dolazak u Bhaṇḍagāmu, poslednji pogled na Vesāli i pouka o moralnosti, koncentraciji, mudrosti i oslobođenju Buda napušta Vesāli i odlazi u Bhaṇḍagāmu, a usput se poslednji put osvrće na grad Vesāli. U Bhaṇḍagāmi objašnjava da je razlog zbog kojeg su ljudi, pa i on sam, tako dugo lutali kroz ponovna rođenja to što nisu spoznali i pronikli u četiri plemenite stvari: moralnost, koncentraciju, mudrost i oslobođenje. Kada se te stvari spoznaju, žudnja koja vodi novom postajanju biva presečena i više nema ponovnog rođenja.
Page 144–146 Dolazak u Bhoganagaru, izlaganje četiri velika uputstva za proveru Dhamme i Vinaye Buda stiže u Bhoganagaru i boravi kod svetilišta Ānanda. Izlaže četiri „velika uputstva“ (mahāpadesa), merila za proveru učenja za koje neko tvrdi da ga je čuo neposredno od samog Bude, od Saṅghe predvođene starešinama, od više učenih starešina ili od jednog starešine – da li je to zaista Budina reč. To učenje treba uporediti sa postojećim suttama i Vinayom: ako se ne slaže, treba ga odbaciti, a ako se slaže, prihvatiti i praktikovati. Ovo načelo se smatra zaštitom od mešanja lažnih učenja u Bud
Page 147–149 Dolazak u Pāvu, kovač Cunda nudi poslednji obrok Buda stiže u Pāvu i boravi u mangovom gaju Cunde, kovača, koji ga poziva da primi obrok u kojem je posebno jelo bilo sūkaramaddava. Buda nalaže da se sūkaramaddava ponudi samo njemu, a da se ostatak zakopa, jer niko na svetu osim Tathāgate ne bi mogao bezbedno da svari tu hranu. Nedugo posle obroka javila mu se teška bolest, bolovi u stomaku i krvavi proliv, gotovo do smrti, ali ju je podnosio sa svesnošću i jasnim razumevanjem, a zatim rekao da nastave put prema Kusināri.
Page 150–156 Put ka Kusināri, čudesno bistra voda i Pukkusa iz roda Malla nudi zlatnu tkaninu Na putu ka Kusināri Buda je bio žedan. Ānanda mu je rekao da je voda u obližnjem potoku mutna jer je preko njega upravo prešlo nekoliko stotina kola, ali kada je Buda prišao, voda je postala čudesno bistra i čista. U to vreme Pukkusa iz roda Malla, učenik Āḷāre Kālāme, dolazi mu i priča kako njegov učitelj, sedeći u dubokoj meditaciji, nije čuo 500 kola koja su prošla. Buda mu priča o sebi kako nije čuo udar groma koji je u blizini ubio ljude i volove. Pukkusa stiče veru, izjavljuje da je sledbe
Page 157–158 Prelazak reke Kakutthā i uteha kovaču Cundi o zasluzi poslednjeg obroka Buda prelazi reku Kakutthā, kupa se i pije vodu, a zatim odlazi da se odmori u mangovom gaju, gde mu monah Cundaka prostire ležaj, i leže u lavljem položaju. Kaže Ānandi da, ako kovač Cunda, koji mu je ponudio poslednji obrok, kasnije oseti grižu savesti misleći da je on uzrok Budine bolesti, treba ga utešiti da obrok primljen pre probuđenja i obrok primljen pre parinibbāne imaju jednak plod i veću korist od bilo kog drugog obroka, te da je to velika zasluga za Cundu, a nikako krivica.
Page 159–165 Dolazak u gaj sal-drveća kod Kusināre i poslednje pouke pred parinibbānu Buda prelazi reku Hiraññavatī i stiže u gaj sal-drveća Malla kod Kusināre. Nalaže da mu se ležaj pripremi između dva sal-drveta i poslednji put leže u lavljem položaju. Sal-drveća cvetaju van sezone i obasipaju ga cvećem u znak poštovanja, zajedno sa nebeskim cvećem i nebeskom muzikom, ali Buda kaže da je pravo odavanje počasti praktikovanje Dhamme u skladu sa Dhammom, a ne spoljašnje ponude. Zatim odgovara na mnoga Ānandina pitanja: zašto je monahu Upavāṇi rekao da mu se skloni ispred lica – je
Page 166–169 Ānanda tuguje, Buda ga teši i hvali njegove izuzetne vrline Početak je završni deo o četiri vrste osoba za koje je primereno podići stupu (Buda, paccekabuddha, učenik i univerzalni vladar). Potom Ānanda, Budin lični pratilac, odlazi da plače, jer shvata da još mora da uči, a Učitelj će ući u parinibbānu pre toga. Buda ga teši da je rastanak od onoga što je drago prirodna i neizbežna stvar, i hvali ga što ga je sve vreme služio telom, govorom i umom ispunjenim prijateljskom dobrotom, te kaže da će uskoro ostvariti Dhammu. Zatim govori o četiri izuzetna sv
Page 169–171 Ānanda moli da parinibbāna ne bude u malom gradu, i ukratko o kralju Mahāsudassani Ānanda moli Budu da ne uđe u parinibbānu u Kusināri, koja je samo mali gradić, već da ode u veliki grad, poput Rājagahe ili Sāvatthija, gde bi kraljevi i bogataši dostojno odali počast njegovom telu. Buda ga zaustavlja i kaže da je Kusināra u prošlosti bila prestonica po imenu Kusāvatī univerzalnog vladara Mahāsudassane, i da nije zaostajala ni za jednim velikim gradom. Ukratko opisuje sjaj tog grada, a zatim nalaže Ānandi da obavesti Malle iz Kusināre da će on ući u parinibbānu u poslednjoj str
Page 171–172 Ānanda obaveštava Malle iz Kusināre Ānanda odlazi u grad Kusināru i obaveštava Malle, okupljene u većnici, da će Buda te noći ući u parinibbānu. Malle i njihove porodice su veoma ožalošćeni, neki čak gorko plaču, i zajedno odlaze u gaj sal-drveća gde Buda boravi. Ānanda, bojeći se da neće stići ako ih pušta jednog po jednog, raspoređuje ih da po porodicama odaju poštovanje, tako da su sve porodice to učinile u prvoj straži te noći.
Page 172–178 Lutajući asketa Subhadda, poslednji Budin učenik Lutajući asketa Subhadda, koji je živeo u Kusināri, čuo je da će Buda te noći ući u parinibbānu, pa je požurio da zatraži susret kako bi ga upitao o svojoj nedoumici oko učenja šestorice učitelja koji su tvrdili da su probuđeni. Ānanda ga je tri puta odbio, bojeći se da će uznemiriti teško bolesnog Budu, ali Buda mu je dozvolio, jer je video da Subhadda pita iz želje za znanjem, a ne da bi smetao. Buda kaže da u onoj Dhammi i Vinayi u kojoj nema Plemenitog osmostrukog puta nema ni pravih asketa,
Page 178–180 Poslednja pouka: Dhamma i Vinaya kao učitelj umesto Bude Buda kaže Ānandi da, kada on uđe u parinibbānu, ne treba misliti da više nema učitelja, jer će Dhamma i Vinaya koje je izložio i propisao biti učitelj umesto njega. Određuje kako monasi treba da se oslovljavaju prema starešinstvu, dozvoljava Saṅghi da ukine sporedna pravila ako to želi, i nalaže da se monahu Channi izrekne „brahmanska kazna“ (brahmadaṇḍa), to jest da mu niko ništa ne govori niti ga opominje. Zatim poslednji put, čak tri puta, daje priliku da se postave pitanja o nedoumicama u ve
Page 180–183 Parinibbāna, zemljotres i reakcije bogova i učenika Buda redom ulazi u meditativna postignuća od prve jhāne do prestanka opažanja i osećaja, zatim se vraća unazad i ponovo penje do četvrte jhāne, i iz te četvrte jhāne ulazi u parinibbānu. U trenutku parinibbāne nastao je veliki i zastrašujući zemljotres. Veliki Brahma Sahampati, Sakka, Anuruddha i Ānanda izgovaraju stihove hvale i izražavaju svoja osećanja povodom tog događaja. Monasi koji se još nisu oslobodili nečistoća plaču i jadikuju, dok monasi oslobođeni nečistoća svesno i sa jasnim razume
Page 183–186 Malle iz Kusināre odaju počast Budinom telu tokom 7 dana Ānanda odlazi da obavesti Malle u većnici o parinibbāni, i svi su duboko ožalošćeni. Malle zato pripremaju mirise, cveće i tkanine da odaju počast telu plesom, pevanjem, muzikom, baldahinima od tkanine i vencima tokom 7 dana, nameravajući da ga kremiraju sedmog dana južno od grada. Ali kada je došlo vreme, osam predvodnika Malla nije moglo da podigne telo. Anuruddha objašnjava da bogovi imaju drugačiju nameru: da se telo unese u grad kroz severnu kapiju, pronese kroz sredinu grada i iznese kroz
Page 186–189 Mahākassapa na putu saznaje za parinibbānu, i nepromišljene reči kasno zamonašenog Subhadde Dok je Mahākassapa putovao iz Pāve u Kusināru sa 500 monaha, sreo je ājīvaku koji je nosio cvet mandārava i išao iz suprotnog pravca, i saznao da je Buda ušao u parinibbānu pre 7 dana. Neki monasi koji još nisu bili oslobođeni nečistoća plakali su i tugovali, ali jedan stari monah zamonašen u poznim godinama (vuḍḍhapabbajita), po imenu Subhadda, izgovorio je neprimerene reči: da se raduje što su oslobođeni tereta Učitelja koji im je stalno određivao šta je zabranjeno, a šta dozvoljeno. Mahākassa
Page 189–191 Kremacija Budinog tela i čudo relikvija Kada je povorka sa telom stigla do svetilišta Makuṭabandhana, vatra nije htela da se upali sve dok nisu stigli Mahākassapa i 500 monaha i prvo se poklonili njegovim stopalima. Kada su završili poklonjenje, plamen se sam od sebe rasplamsao, a da ga niko nije upalio. Kada je vatra sagorela telo, nije ostalo nimalo pepela ni gareži, kao kad gori ulje ili pročišćeni maslac, već samo čiste relikvije. Zatim su kiša sa neba i voda koja je šiknula iz sal-drveća pomogle da se vatra ugasi. Malle iz Kusinā
Page 191–195 Podela relikvija na osam delova i podizanje stupa (kraj Mahāparinibbāna sutte) Kada se vest o parinibbāni proširila, kraljevi i zemlje, ukupno osam strana – kralj Ajātasattu iz Magadhe, Liccavi iz Vesālija, Sakye iz Kapilavatthua, Bulije iz Allakappe, Koliye iz Rāmagāme, brahman iz Veṭhadīpe, Malle iz Pāve i Malle iz Kusināre – poslale su izaslanike da traže deo relikvija, tako da je gotovo došlo do sukoba. Brahman Doṇa ih je umirio i ponudio da relikvije podeli na osam jednakih delova, kako bi svaka strana podigla stupu, a za sebe je zatražio posudu kojom su relikvije mer
Page 196–201 Početak Mahāsudassana sutte: univerzalni vladar Mahāsudassana i dragoceni točak Kada je Ānanda ponovo zamolio da parinibbāna ne bude u malom gradu, Buda detaljno pripoveda priču o kralju Mahāsudassani kao novu suttu, Mahāsudassana suttu. Opisuje raskošni sjaj grada Kusāvatī (ranijeg imena Kusināre), sa sedam zidova od raznih dragulja i nizovima zlatnih palmi koje su proizvodile prijatne zvuke kada bi zaduvao vetar. Zatim priča o dragocenom točku, prvom od sedam dragulja univerzalnog vladara, koji je lebdeo ispred njega vodeći ga da osvoji sve četiri strane sveta bez upotreb
Page 201–206 Sedam dragulja i četiri moći kralja Mahāsudassane Buda dalje opisuje ostalih šest dragulja kralja Mahāsudassane: dragocenog slona, dragocenog konja, dragoceni dragulj koji sija na udaljenost od jedne yojane, dragocenu ženu, lepu i vernu, dragocenog domaćina sa božanskim okom koje vidi skrivena blaga, i dragocenog savetnika, dovoljno mudrog da vlada umesto njega – ukupno sedam dragulja. Osim toga, imao je i četiri posebne moći: lepotu, dug život, snažno zdravlje i to što su ga brahmani i domaćini voleli kao što deca vole oca. To pokazuje veliki
Page 206–214 Izgradnja lotosovih jezera i Palate Dhamme kralja Mahāsudassane Kralj Mahāsudassana naređuje da se izgrade nizovi lotosovih jezera puni raznih vrsta lotosa tokom svih godišnjih doba, postavlja ljude koji pomažu narodu pri kupanju i ustanovljava deljenje darova onima kojima su potrebni. Kada su mu brahmani i domaćini doneli bogatstvo kao dar, a on ga nije prihvatio, složno su odlučili da mu umesto toga sagrade palatu. Sakka je to saznao umom i poslao boga Vissakammu da stvori palatu po imenu Palata Dhamme (Dhammapāsāda), raskošnu od četiri vrste dragulja i sa
Page 214–220 Kralj Mahāsudassana razvija jhāne i božanska prebivališta, kraljica Subhaddā dolazi k njemu Kralj Mahāsudassana razmišlja da je to veliko bogatstvo plod tri vrste dela: davanja (dāna), samosavladavanja (dama) i uzdržanosti (saññama). Zato ulazi u odaju sa zlatnim vrhom, potiskuje misli o čulnim zadovoljstvima, zlovolji i nanošenju zla, razvija četiri jhāne i širi četiri božanska prebivališta (prijateljsku dobrotu, saosećanje, saradost i spokojstvo) na sve strane. Zatim se opisuje njegovo ogromno bogatstvo od po osamdeset četiri hiljade stvari, kao što su gradovi, palate, slonovi, konji
Page 221–228 Mahāsudassana sutta, završetak: kraljica Subhaddā jadikuje, a Buda otkriva da je on bio kralj Mahāsudassana u prošlom životu Poslednje noći pred smrt kralj Mahāsudassana moli kraljicu Subhaddu da napusti privrženost svom bogatstvu, jer je umreti sa umom koji je još zabrinut i vezan bolno i za prekor. Kraljica je ožalošćena i plače, ali na kraju istim rečima poučava svog supruga da se umesto toga oslobodi vezanosti. Posle toga kralj Mahāsudassana umire i ponovo se rađa u svetu Brahme. Buda otkriva Ānandi da je on sam bio kralj Mahāsudassana u tom životu, da je nekada posedovao sve to pomenuto ogromno bogatstvo, ali da
Page 229–236 Janavasabha sutta, početak: Buda objavljuje odredišta preminulih i zagonetka jakkhe koji je bio kralj Bimbisāra Buda boravi u selu Nādika i objavljuje odredišta preminulih sledbenika i sledbenica laika iz raznih zemalja – ko je dostigao koji stupanj Dhamme i gde se ponovo rodio – na veliku radost stanovnika Nādike. Čuvši to, Ānanda se setio mnogih sledbenika laika iz Magadhe za koje Buda još nije objavio odredište, pa je otišao da ga upita. Ali Buda nije odmah odgovorio, već je ušao u meditaciju i sam istražio odredište tih sledbenika. Kada je Ānanda ponovo došao i video njegovo blistavo lice, začuo se gl
Page 237–251 Janavasabha sutta, kraj: jakkha Janavasabha priča o skupu bogova Tāvatiṃsa i izlaganju Brahme Sanaṅkumāre Jakkha Janavasabha (nekadašnji kralj Bimbisāra) priča da je video Budu dok je obavljao posao za kralja Vessavaṇu, pa je iskoristio priliku da dođe i izvesti o onome što je čuo na skupu bogova Tāvatiṃsa u noći punog meseca: svi bogovi su se okupili u dvorani Sudhammā, a Sakka je stihovima hvale izrazio radost zbog bogova koji su živeli svetim životom u Budinom učenju i ponovo se rodili, blistavijih od drugih bogova. Zatim se usred skupa pojavio Brahma Sanaṅkumāra i izložio Dhammu o četiri osnove
Page 252–256 Mahāgovinda sutta, početak: božanski sin Pañcasikha prenosi Sakkinu pohvalu osam Budinih vrlina Na brdu Gijjhakūṭa kod Rājagahe božanski sin, gandhabba Pañcasikha, dolazi Budi da mu ispriča šta je čuo na skupu bogova Tāvatiṃsa prethodne noći punog meseca: Sakka, kralj bogova, hvalio je pred bogovima osam istinskih Budinih vrlina, kao što je to što deluje radi dobrobiti i sreće mnogih, što izlaže Dhammu čiji plod praktikanti mogu sami da vide, što je jasno odredio šta je dobro, a šta loše, i što mu se reči i dela slažu, i tako dalje. Bogovi su bili toliko ushićeni da su neki poželeli da se
Page 257–262 Brahma Sanaṅkumāra se pojavljuje da ponovo čuje pohvalu osam Budinih vrlina, a zatim počinje priču o Mahāgovindi Dok su bogovi Tāvatiṃsa razgovarali o Budinim vrlinama, sa severa se pojavila svetlost, predznak da će se Brahma pojaviti. Brahma Sanaṅkumāra je stvorio telo u obliku malog dečaka, došao kroz vazduh i seo prekrštenih nogu na praznom mestu usred svih bogova. Glasom obdarenim sa osam svojstava, prijatnim za slušanje, Brahma je izrazio radost zbog Sakkine pohvale, a zatim zatražio da ponovo čuje tih osam Budinih vrlina. Kada ih je Sakka izrecitovao, Brahma Sanaṅkumāra se veoma obradovao i počeo da
Page 263–269 Legenda o brahmanu Mahāgovindi: od mladog Jotipāle do onoga ko je podelio zemlju sedmorici kraljeva Brahma Sanaṅkumāra priča da je kralj Disampati imao sveštenika, brahmana Govindu, i sina, princa Reṇua, koji je bio blizak prijatelj Jotipāle, sina brahmana Govinde; ukupno su bili osmorica prijatelja. Kada je brahman Govinda umro, princ Reṇu je predložio ocu da Jotipālu postavi za sveštenika na njegovo mesto, jer je bio mudriji čak i od svog oca. Tako je Jotipāla dobio položaj i nadimak „Mahāgovinda“. Kada je kralj Disampati umro, princ Reṇu je stupio na presto i zamolio Mahāgovindu da veliku z
Page 270–275 Mahāgovinda četiri meseca razvija jhānu saosećanja, dok mu se Brahma Sanaṅkumāra zaista ne pojavi O Mahāgovindi se proneo glas da je video Brahmu i razgovarao s njim, iako ga u stvarnosti nikada nije video. Setio se da, prema rečima drevnih učitelja, onaj ko se povuče i razvija jhānu praćenu saosećanjem tokom četiri meseca kišne sezone može videti Brahmu i razgovarati s njim. Zato je zatražio dozvolu od kralja Reṇua, šestorice kraljeva, uglednih brahmana i svojih četrdeset žena, da se povuče i vežba askezu, a da ga niko ne ometa osim onoga ko mu donosi hranu. Kada su prošla četiri meseca, a
Page 276–286 Mahāgovinda sutta (završetak) – zadah truleži (āmagandha) i odlazak sedmorice kraljeva u beskućnički život Sadržaj nastavlja stihove koji objašnjavaju da „āmagandha“, pravi zadah truleži, nije jedenje mesa, već nečistoće poput besa, laži i obmane. Brahman Mahāgovinda, sveštenik, zato odlučuje da napusti dom, pa kralj Reṇu i kraljevi još 6 gradova, bogati brahmani, 40 žena i hiljade pratilaca odlaze u beskućnički život za njim. Mahāgovinda poučava četiri božanska prebivališta, tako da se njegovi učenici ponovo rađaju u svetu Brahme. Ali Buda otkriva da je on sam bio Mahāgovinda u prošlom životu, i da
Page 287–297 Mahāsamaya sutta – veliko okupljanje bogova iz deset hiljada svetskih sistema Buda boravi u Velikoj šumi (Mahāvana) kraj Kapilavatthua sa 500 monaha, od kojih su svi arahanti. Bogovi iz deset hiljada svetskih sistema u ogromnom broju dolaze da vide Budu i zajednicu monaha. Buda u stihovima redom navodi imena i broj raznih skupina bogova, jakkha, nāga, garuḍa, četiri kralja-čuvara sveta i asura koji su se okupili, kao i Mārinu vojsku koja je došla, ali se vratila poražena. To pokazuje veličinu Dhamme, kojoj čak i najviši bogovi odaju poštovanje.
Page 298–309 Sakkapañha sutta (početak) – Pañcasikhina ljubavna pesma i priča o Gopiki Sakka (Inda) želi da poseti Budu u pećini Indasāla, pa šalje gandhabbu Pañcasikhu da ode ispred. Pañcasikha svira lutnju i peva ljubavnu pesmu koju je sastavio kada se zaljubio u Suriyavacchasu, kćer kralja gandhabba Timbarua, koja je obećala da će biti s njim ako uspe da je odvede Budi. Pañcasikha zatim priča priču o boginji Gopiki, nekadašnjoj ženi iz roda Sakya, čija je vera bila toliko snažna da se ponovo rodila kao božanski sin i usudila se da opomene trojicu Sakkinih sinova koji su zbog ne
Page 310–321 Sakkapañha sutta (pitanja i odgovori o Dhammi) – Sakka postaje ulaznik u tok Sakka dolazi Budi i pita ga o uzroku zavisti i sebičnosti zbog kojih se bića svađaju. Buda prati uzroke i uslove od onoga što je drago i nedrago, preko želje (chanda) i misli, do razuđenih konceptualnih proliferacija (papañcasaññāsaṅkhā), a zatim odgovara na pitanja o praksi koja okončava tu proliferaciju, o obuzdavanju u moralnosti i obuzdavanju čula, koristeći načelo da li nešto treba ili ne treba upražnjavati zavisi od toga da li to uvećava ili umanjuje dobra stanja. Saslušavši to, Sakki se o
Page 322–330 Mahāsatipaṭṭhāna sutta (početak) – posmatranje tela Buda boravi u trgovištu Kammāsadhamma u zemlji Kuru i izlaže direktan put (ekāyana magga), to jest četiri temelja svesnosti (telo, osećaji, um i dhamme), kao jedini put koji bića vodi čistoti i nibbāni. Zatim detaljno objašnjava posmatranje tela (kāyānupassanā) odeljak po odeljak: svesnost udaha i izdaha, svesnost položaja tela i svakog sitnog pokreta, razmatranje 32 dela tela kao nečistih, razmatranje četiri elementa i razmatranje leša na groblju u 9 stupnjeva raspadanja, kako bi se uvidela nes
Page 331–346 Mahāsatipaṭṭhāna sutta (završetak) – posmatranje dhamma Završni deo Mahāsatipaṭṭhāna sutte, u kojem Buda poučava monahe posmatranju dhamma u dhammama (dhammānupassanā), podeljenom u 5 odeljaka: pet prepreka, pet skupina, šest unutrašnjih i spoljašnjih čulnih baza, sedam činilaca probuđenja i Četiri plemenite istine. U svakom odeljku monah uči da jasno zna da li je ta stvar prisutna u njemu ili nije, kako nastaje, kako se napušta i kako ubuduće više ne nastaje. Četiri plemenite istine objašnjene su detaljno: priroda patnje, uzrok patnje – žudnja, pres
Page 347–352 Pāyāsi sutta – princ Pāyāsi, koji smatra da nema drugog sveta, susreće Kumārakassapu Kumārakassapa stiže u grad Setabyā. Princ Pāyāsi, koji upravlja gradom, ima pogrešno gledište da nema drugog sveta, da nema spontano rođenih bića i da dobra i loša dela nemaju plod, pa odlazi starešini da se s njim raspravlja. Kumārakassapa počinje da ga opovrgava poređenjem sa mesecom i suncem, koji su u drugom svetu, a ipak im svetlost dopire do ovog sveta, i ukazuje da to što se niko od umrlih koji su činili zlo ili dobro nije vratio da ispriča o plodovima svojih dela ne znači da drugi svet n
Page 353–371 Pāyāsi sutta – rasprava uz poređenja sa osuđenikom, vagom i školjkom Princ Pāyāsi navodi razne razloge kojima tvrdi da ne postoji život ili svest koja bi zaista napustila telo: na primer, osuđenika su živog kuvali u loncu, a nisu videli da život izlazi iz njega; merili su čoveka pre i posle smrti, a težina se nije razlikovala; rasekli su meso osuđenika, a nisu našli život. Kumārakassapa ih jedan po jedan opovrgava poređenjima: usijana i hladna gvozdena kugla razlikuju se po težini zbog toplote i vazduha (kao što telo ima toplotu i svest), a školjka proizvodi zvuk
Page 372–385 Pāyāsi sutta – poređenje o nosaču konoplje i zlata, i princ Pāyāsi menja mišljenje Kumārakassapa nastavlja sa poređenjima kako bi pokazao da je verovanje kakvo ima princ Pāyāsi glupost: mladić pokušava da dobije vatru cepanjem štapa za paljenje vatre umesto da ga trlja; karavan koji je poverovao prerušenom jakkhi i bio sav pojeden; kockar koji vara sa kockicama; čovek koji nosi suvu balegu i ne želi da je baci ni kada ga pokisne kiša; i dvojica prijatelja, od kojih je jedan bacio konoplju kada je naišao na zlato, dok je drugi tvrdoglavo poneo kući istu konoplju, bez ikakve kor
Page 386–391 Kraj Pāyāsirājañña sutte: poređenje žrtve sa posejanim semenom i razlika između brižljivo i nemarno datog dara Kumārakassapa objašnjava princu Pāyāsiju poređenjem sa zemljoradnikom: ko poseje dobro seme u dobru njivu dobija veliki prinos, a ko poseje loše seme u lošu njivu dobija mali prinos; isto tako žrtva u kojoj se ubijaju životinje i čiji primaoci imaju pogrešno gledište donosi mali plod, a žrtva bez ubijanja životinja, čiji primaoci imaju ispravno gledište, donosi veliki plod. Princ Pāyāsi stiče veru, napušta pogrešno gledište i počinje da daje darove, ali ih daje nemarno, lošom hranom i odećom, i