Kad ovo bi rečeno, asketa Vaććhagotta reče Blaženome: „Učitelju Gotama, zamisli veliko sālovo drvo nedaleko od sela ili grada. Čije su se grane i lišće, kora i lika sasušili i kad mu nekom kasnijom prilikom otpadnu i grane i lišće, kora i lika, ono ostane čisto, sastojeći se samo od srži stabla; isto tako je i ovaj govor učitelja Gotame lišen grana i lišća, lišen kore i like, sastoji se samo od srži. Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Dugi govor Vaććhagotti