„Poštovani gospodine, ostavimo na stranu razgovor radi kojeg smo se ovde okupili. Blaženi može o tome čuti kasnije. Ovih dana, kad su se askete i brahmani različitih tradicija okupljali i sedeli zajedno u sali za debate, ova tema je došla na red: ’Dobitak je za narod Ange i Magadhe, veliki je dobitak za narod Ange i Magadhe što su ovi askete i brahmani, starešine redova, starešine grupa, učitelji grupa, ugledni i nadaleko čuveni osnivači tradicija, koje mnogi smatraju svecima, došli u Rāđagahu da tu provedu period monsuna.’ Tu je Pūraṇa Kassapa, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem: on je došao da period monsuna provede u Rāđagahi. Tu je Makkhali Gosāla… Ađita Kesakambalin… Pakudha Kaććāyana… Sanđaya Belaṭṭhiputta… Nigaṇṭha Nāṭaputta, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem: on je došao da period monsuna provede u Rāđagahi. A ovde je i asketa Gotama, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem: on je došao da period monsuna provede u Rāđagahi. Među tim poštovanim asketama i brahmanima, starešinama reda… koje mnogi smatraju svecima, ko je od njih poštovan i obožavan među svojim učenicima? I kako, poštujući ga i obožavajući, žive s pouzdanjem u njega?’