I kralj koji silom zauze celu zemlju te silom vlada posedom što ga okean međi, nezadovoljan je ipak obalom svojom, te pun čežnje ka drugoj obali okeana gleda. Mnogi ljudi takođe, a ne samo taj kralj, s neutaženom žeđi smrt dočekaju; s mnogo još planova neispunjenih telo napuštaju; strasti u svetu ovome ostaju nezadovoljene. Ožalošćena porodica tad nariče i čupa kose, vape: „Jadni mi, oh, naš voljeni mrtav je!“ Onda odnose leš u platno umotan da ga na lomaču stave i potom zapale. Onaj u krpama imetak za sobom ostavlja, a grobar ga smrska i bode, da lakše u ognju sagori. Dok tako život svoj okončava, ni prijatelji ni drugovi ne mogu mu ni utočište, ni sklonište pružiti. I dok mu naslednici blago razvlače, to biće mora ići kako mu dela njegova nalažu; kad jednom je umro, niko ga pratiti ne može, ni dete, ni žena, ni imanje, ni visoki status.