Kada je poštovani Ānanda završio, kućedomaćin Dasama iz Aṭṭhakanāgare reče: „Poštovani Ānanda, baš kao kad bi čovek koji traži ulaz ka skrivenom blagu odjednom naišao na jedanaest ulaza ka skrivenom blagu, isto tako sam i ja, tražeći jedna vrata ka Besmrtnom, iznenada naišao na jedanaest vrata ka Besmrtnom. Baš kao kada bi čovek imao kuću sa jedanaest vrata, pa kad je zahvati plamen, on bi mogao da pobegne na sigurno kroz jedna od tih jedanaest vrata, isto tako i ja mogu kroz jedna od tih jedanaest vrata da pobegnem u Besmrtno. Poštovani gospodine, drugi askete bi čak tražili da im dam naknadu za svoje učenje; pa zašto ne bih darovao poštovanog Ānandu?„ Onda kućedomaćin Dasama iz Aṭṭhakanāgare okupi monašku zajednicu iz Pāṭaliputte i Vesālija, te ih je svojim rukama posluži i raznim ukusnim jelima nahranio. Svakom monahu poklonio je komad platna, a poštovanom Ānandi trostruki ogrtač, te za njega podiže i boravište vredno pet stotina. Učenik na putu višeg vežbanja